Znate onu staru \u0161alu kada se jedna devojka \u017eali svojoj drugarici na svog momka: \u201dJeste da mi je momak psihopata i da me proganja\u2026, ali barem mi je u tome posve\u0107en\u201d.<\/p>\n\n
Iako mo\u017ee zvu\u010dati veoma surovo, ova \u0161ala nosi u sebi bolnu istinu o tome koliko svako od nas ima duboku prirodnu potrebu da bude nekom privr\u017een<\/strong>\u2026 i da mu se neko posveti. <\/p>\n\n Strah od gubitka odnosa (separacioni strah), koji \u201dvu\u010demo\u201d od detinjstva vremenom po\u010dne da se prenosi i na na\u0161e odnose sa supru\u017enikom<\/strong>, verenikom\/verenicom, momkom\/devojkom\u2026 I to dodatno stimuli\u0161e anksioznost.<\/p>\n\n Jednom prilikom je dr Gabor Mate rekao: \u201dAko \u017eelite da vidite koliko ste emotivno ispovre\u0111ivani, u\u0111ite u brak sa nekim i posta\u0107e vam ubrzo veoma o\u010digledno\u201d. <\/p>\n\n I to zaista jeste tako zato \u0161to u braku postajemo jako blisko emotivno upu\u0107eni jedno na drugo i tada iz nas izlazi sve ono \u0161to nismo ni znali da je duboko skriveno u nama. <\/p>\n\n Ukoliko nismo imali adekvatnu povezanost (emotivnu uskla\u0111enost, izvesno i sigurno povezivanje) sa na\u0161im roditeljima, velika je verovatno\u0107a da \u0107emo kasnije u vezama pristajati na \u201dbilo \u0161ta \u0161to nam se ponudi\u201d<\/strong>, makar nas to i povre\u0111ivalo.<\/p>\n\n Kada smo odrastali pod konstantnim strahom od gubitka odnosa sa roditeljem (ili jednostavno u nemogu\u0107nosti da se sa njim pove\u017eemo), i kada potom u\u0107emo u odnos sa supru\u017enikom, na\u010din na koji smo se emocionalno povezivali sa na\u0161im roditeljima se tada prenosi i na taj odnos<\/strong>, \u0161to \u010desto jo\u0161 vi\u0161e intenzivira anksioznost u nama.<\/p>\n\n Pri tome, na\u0161 supru\u017enik mo\u017ee szvarno da bude \u010dak i \u201dnajbolja osoba na svetu\u201d, ali to ne\u0107e umanjiti strah u nama<\/strong> da \u0107e on \u201djednog dana da shvati kakva sam i ostavi me\u201d, \u201dda \u0107u mu dosaditi\u201d, jer \u201dzaslu\u017euje bolju\u201d…. <\/p>\n\n Za\u0161to? <\/p>\n\n Zato \u0161to je to na\u0161 strah\u2026 a ne njegov. I koliko god nas drugi razuveravali, oni ne mogu umesto nas promeniti na\u010din koji se mi u sebi nosimo sa na\u0161im sopstvenim strahom<\/strong>. Mogu nam biti velika podr\u0161ka u tome, ali ne mogu oni umesto nas napraviti tu promenu u nama. <\/p>\n\n Kada smo godinama odrastali u neizvesnom na\u010dinu emotivnog povezivanja i uskla\u0111ivanja, na\u0161a biohemija mozga je izmenjena i tada mozak i nervni sistem funkcioni\u0161u kao da je i dalje \u201dratno stanje\u201d i da \u201dsvakog trenutka mo\u017eemo biti povre\u0111eni\u201d. <\/p>\n\n Emocije poput ljutnje, tuge, straha, stida koje ne budu vi\u0111ene od roditelja i ne posveti im se adekvatna pa\u017enja, podsti\u010du formiranje nesvesnih uverenja da \u201dnisam vredan tu\u0111e pa\u017enje\u201d, \u201dlo\u0161 sam pa me zato ovako tretiraju\u201d, \u201dsa mnom ne\u0161to nije u redu\u201d… <\/p>\n\n I onda nesvesno sve to unosimo u odnos sa supru\u017enikom, \u010desto imaju\u0107i utisak \u201dda mene opet ne vide i ne razumeju\u201d…<\/p>\n\n Nau\u010dena da skenira i prona\u0111e opasnost kako bi nas na vreme za\u0161titila, na\u0161a psiha, budu\u0107i da nije imala takvo rano iskustvo u detinjstvu, ne zna kako da tuma\u010di i prihvati ljubav i pa\u017enju koju nam sada supru\u017enik posve\u0107uje i to mo\u017ee dodatno da podi\u017ee anskioznost u nama<\/strong>, jer nivo neizvesnosti koju stimuli\u0161e na\u0161e nesvesno uverenje \u201dkada \u0107e me ostaviti\u201d sve vi\u0161e raste i na\u0161a psiha neprestano skenira potencijalne opasnosti\u2026<\/p>\n\n Ukoliko te opasnosti ne pronalazi u realnom svetu oko sebe, ona po\u010dinje da ih kreira u imaginarnom (ma\u0161tom), kako bi imala \u201dbarem ne\u0161to opipljivo\u201d na \u0161ta mo\u017ee da se usmeri i time \u201drazre\u0161i\u201d napetost (\u201dTi izmi\u0161lja\u0161 problem tamo gde ga nema!\u201d)\u2026<\/p>\n\n Situaciju dodatno \u010dini kompleksnom to \u0161to i na\u0161 supru\u017enik ima svoj na\u010din emotivnog povezivanja<\/strong> (tako\u0111e nau\u010den u porodici iz koje je potekao) koji mo\u017ee biti sasvim druga\u010diji od na\u0161eg, \u0161to dodatno mo\u017ee uticati na ja\u010danje anksioznosti u nama usled straha koji se intenzivira zbog neizvesnosti ishoda na\u0161eg me\u0111usobnog odnosa\u2026<\/p>\n\n Da ne bude zabune: Ne podi\u017ee anksioznost u nama na\u0161 strah koji se u nama budi, nego to \u0161to nismo nau\u010dili na koji na\u010din da upravljamo na\u0161im strahom<\/strong> (ta\u010dnije, emocijom koja se zove \u201dalarmiranost\/uzbunjenost\u201d). <\/p>\n\n Tada usled jake anksioznosti (ispod koje se u stvari samo krije nerazre\u0161en strah da \u0107emo \u201dbiti ostavljeni\u201d<\/strong>) ljudi u svojim partnerskim odnosima naj\u010de\u0161\u0107e reaguju na dva na\u010dina: <\/p>\n\n 1) Postanu \u201dpreplavljuju\u0107i<\/strong>\u201d, prezahtevni i imaju nepresu\u0161nu potrebu da ih supru\u017enik stalno \u201dspa\u0161ava\u201d, ube\u0111uje da ih vole i da \u0107e uvek biti tu. Vremenom im taj supru\u017enik polako postaje \u201dzamena za roditelja\u201d, nepodmirena potreba iz detinjstva. <\/p>\n\n Ovakav odnos postane iscpljuju\u0107 <\/strong>(posebno za supru\u017enika koji je u ulozi \u201droditelja\u201d), jer se stvara jedna simbioza (poput dve hobotnice me\u0111usobno isprepletene pa se ne zna \u201dkoji je \u010diji pipak\u201d).<\/p>\n\n Vremenom se gube supru\u017eni\u010dka bliskost i intima\u2026 a \u010desto vodi i u preljubu.<\/p>\n\n Kada do\u0111e dete (kada postanu roditelji), jedno od njih dvoje se ose\u0107a zapostavljeno<\/strong>, jer sada dete prirodno dobija svu pa\u017enju\u2026<\/p>\n\n 2) Drugi na\u010din na koji se ljudi \u010desto funkcioni\u0161u prilikom povezivanja sa supru\u017enikom jeste \u201dpovla\u010denje<\/strong>\u201d. Usled prevelike boli koju ose\u0107aju na samu pomisao da \u201dmogu biti ostavljeni\/prevareni\u201d (ili kada poku\u0161aju da budu otvoreni sa supru\u017enikom i pri tome se osete povre\u0111eno) prvi se povla\u010de<\/strong> u sebe<\/strong> i nesvesno \u201dzamrzavaju<\/strong>\u201d svoje emocije kako bi mogli da \u201dkontroli\u0161u\u201d intenzitet bola (\u201dBolje da se ja prvi isklju\u010dim jer \u0107e tako manje boleti, nego da me on odbaci\u2026\u201d). Sve vi\u0161e izbegavaju bliskost iako \u010deznu za njom.<\/strong> <\/p>\n\n Rastu frustracija i nezadovoljstvo \u0161to ne mogu da se pove\u017eu, ali raste i anksioznost u i\u0161\u010dekivanju neizvesnog ishoda njihovog odnosa\u2026<\/p>\n\n \u010cesto se ose\u0107aju \u201dodvojeno od sopstvenog tela\u201d i intima im predstavlja veliki izazov jer ne mogu da se opuste. Zato poku\u0161avaju da poka\u017eu pa\u017enju na druge na\u010dine koji ne uklju\u010duju bliskost. <\/p>\n\n Koliko god \u017eele bliskost i ljubav, u isto vreme ih ona pla\u0161i i parali\u0161e:<\/p>\n\n \u201dU vezi sam 2 meseca , on je pa\u017eljiv, trudi se veoma, po\u0161tuje me, uvek pokazuje koliko mu je stalo do mene, ali ja imam strah da volim, da se prepustim, pla\u0161im se da \u0107u biti ostavljena i prevarena ako se prepustim ose\u0107anjima\u2026\u201d<\/em><\/p>\n\n Naravno, ova dva prikazana obrasca po kojima se povezujemo nisu jedina, nego su naj\u010de\u0161\u0107a (barem u mom iskustvu rada sa ljudima)… <\/p>\n\n I jedan i drugi obrazac samo dodatno intenziviraju nelagodni ose\u0107aj anksioznosti zato \u0161to je strah od gubitka odnosa i dalje prisutan (i u telu i u psihi), jer osoba nije nau\u010dila kako da ovlada svojim strahom svesno ga osetiv\u0161i u svom telu kako bi po\u010dela da razlikuje sebe od sopstvenog straha\u2026<\/p>\n\n Koliko god da ljudi u ovome iskreno \u017eele da promene sebe i svoj odnos na bolje, \u010desto ih u svemu tome (paradoksalno) dr\u017ei zaglavljenim upravo \u201dstrah od promene<\/strong>\u201d, koji se nesvesno poistove\u0107uje sa tim da \u201dako se promenim, izgubi\u0107emo odnos\u201d:<\/p>\n\n \u201dMu\u010di me anksioznost i spre\u010dava me uverenje da ne\u0107u biti dovoljno tu za supruga i za dete, da \u0107e mi promena uzeti previ\u0161e vremena koje bih mogla provesti sa porodicom\u201d.<\/em> <\/p>\n\n Da, istina je da \u0107e ne\u0161to da se promeni\u2026 ali ne\u0107e se izgubiti \u201dodnos\u201d, nego \u0107e se samo pobolj\u0161ati kvalitet odnosa koji je do sada bio povre\u0111uju\u0107 za oboje<\/strong>. Trud koji ula\u017eemo u promenu na bolje nas nikako ne mo\u017ee udaljiti od porodice. Naprotiv. Jedino to nas mo\u017ee pribli\u017eiti njoj i omogu\u0107iti nam da budemo bolji supru\u017enik, roditelj. <\/p>\n\n \u201dPa kako onda promeniti to?!\u201d Kako promeniti na\u0161 supru\u017eni\u010dki odnos tako da on postane bolji i da u tome ne izgubim tu osobu koju volim?<\/p>\n\n Princip koji \u0107u opisati izgleda veoma logi\u010dno i jednostavno\u2026 sve dok ne krenemo da ga uporno primenjujemo. <\/p>\n\n Radi se upravo o tome da su prava re\u0161enja uvek veoma jednostavna, ali ih nije lako primeniti jer zahtevaju dosta truda i upornosti. <\/p>\n\n Da krenemo: <\/p>\n\n Prvi korak<\/strong> jeste promena fokusa svesno usmerene pa\u017enje: Sposobnost da na\u0161u svesnu pa\u017enju preusmerimo sa drugih na ono \u0161to se u nama de\u0161ava<\/strong> jeste ne\u0161to \u0161to se ve\u017eba i \u010demu se u\u010dimo\u2026 <\/p>\n\n To ne samo da nije sebi\u010dno, nego je pitanje na\u0161e odgovornosti<\/strong>, jer tek time mo\u017eemo prestati da povre\u0111ujemo i druge, jer \u0107emo prestati da od njih o\u010dekujemo ono \u0161to prime\u0107ujemo da nam je potrebno i ne\u0107emo ih kriviti zbog toga \u0161to to ne mogu da nam pru\u017ee: <\/p>\n\n \u201dOno \u0161to me trenutno spre\u010dava jesu moja pa\u017enja i moje misli, koje nisu uvek usmerene na mene i na moj problem i moje emocije, a sve dolazi od toga jer nemam podr\u0161ku mog mu\u017ea, ve\u0107 dugi niz godina. Poku\u0161avam da se prilagodim njemu, njegovim zahtevima i raspolo\u017eenju. Ne pona\u0161am se u skladu sa svojim potrebama i emocijama.\u201d <\/em><\/p>\n\n Da, kada \u201dpoku\u0161avamo da se prilagodimo tu\u0111im raspolo\u017eenjima<\/strong>\u201d, \u201dtada se ne pona\u0161amo u skladu sa svojim emocijama\u201d. Jednostavno je: Dok ja gorim (dok sam zapaljen), ne mogu da gasim po\u017ear kod tebe. <\/p>\n\n Takav na\u010din funkcionisanja u nastaje kao posledica povreda (trauma) koje nosimo u na\u0161im du\u0161ama, kada smo kao deca direktno ili indirektno nau\u010deni da moramo da odbacimo ono \u0161to ose\u0107amo kako bismo mogli da se pove\u017eemo sa roditeljem od koga smo bili potpuno zavisni (\u201d\u0160ta pla\u010de\u0161!\u201d; \u201dTebi nije lako?! Pa ko mene pita kako je meni?!\u201d; \u201dZa\u0161to ne \u017eeli\u0161 ___ (to i to)?! U grob \u0107e\u0161 me oterati\u2026\u201d). <\/p>\n\n Naravno, kao pravoslavni hri\u0161\u0107ani jesmo pozvani da slu\u017eimo drugima, ali je velika razlika da li to \u010dinimo iz straha i trauma ili iz ljubavi i slobode<\/strong>. Kada je ono prvo (strah i traume), tada ostajemo zaglavljeni i niti iskreno slu\u017eimo drugima (rop\u0107emo, optu\u017eujemo, osu\u0111ujemo), niti smo time bli\u017ei Hristu, pa ne bude na korist ni nama ni njima\u2026 <\/p>\n\n Da bismo drugima iskreno slu\u017eili i bili na korist i njima i nama, potrebno je prvo da posvetimo pa\u017enju tome \u0161ta se u nama de\u0161ava<\/strong> (npr. Kako se ose\u0107am \u201dkada nemam podr\u0161ku mog mu\u017ea\u201d i \u0161ta radim sa tugom, bolom, strahom koje tada prepoznam? Da li ja za sebe znam kako da se oslobodim toga ili i moje raspolo\u017eenje zavisi od njega?). <\/p>\n\n Time menjam sebe i tada mogu iskreno, slobodno i sa ljubavlju da slu\u017eim drugima (umesto da o\u010dekujem da oni meni to pru\u017ee, ja u Hristu to pronalazim posve\u0107uju\u0107i pa\u017enju onome \u0161ta se u meni budi i tek kada nau\u010dim kako sa tim, tek tada mogu to i drugima da pru\u017eim). <\/p>\n\n U po\u010detku je ovo veoma te\u0161ko (usmeravati pa\u017enju na sopstvene pomisli i pokrete srca), jer je na\u0161 um nau\u010dio da napu\u0161ta na\u0161e srce tr\u010de\u0107i za mrvicama ljubavi drugih ljudi i neshvataju\u0107i (jo\u0161 uvek nemaju\u0107i to iskustvo) da je Ljubav (Bog) ve\u0107 u njemu samom\u2026 <\/p>\n\n O tome govori sveti prorok Jeremija: \u201dTe\u0161ko \u010doveku koji se uzda u \u010doveka (a ne u Boga), telo smatra snagom svojom i od Gospoda odstupa srce njegovo\u201d (Jer 17, 5).<\/p>\n\n Ukoliko se ve\u017ebamo u tome da na\u0161u pa\u017enju usmeravamo na na\u0161e misli i pokrete srca (emocije, \u017eelje, volju) tra\u017ee\u0107i od Hrista ono \u0161to ne dobijamo od ljudi, vremenom se \u201dna\u0161a \u017ealost okrene na radost\u201d.<\/p>\n\n Ne ka\u017eem da je lako, ali jeste mogu\u0107e ako to dovoljno jako \u017eelimo i ula\u017eemo trud. <\/p>\n\n \u201dNe gubi vreme jure\u0107i leptire. Uredi svoju ba\u0161tu i oni \u0107e sami do\u0107i.\u201d<\/p>\n\n (Japanska poslovica)<\/p>\n\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Strah od gubitka odnosa (separacioni strah), koji \u201dvu\u010demo\u201d od detinjstva vremenom po\u010dne da se prenosi i na na\u0161e odnose sa supru\u017enikom, verenikom\/verenicom, momkom\/devojkom\u2026 I to dodatno stimuli\u0161e anksioznost.<\/p>\n","protected":false},"author":23,"featured_media":4084,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[52,53],"tags":[],"class_list":["post-4087","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-anksioznost","category-brak"],"acf":[],"yoast_head":"\n