\u041a\u0430\u0434\u0430 \u0432\u043e\u043b\u0438\u043c\u043e \u0441\u0432\u043e\u0433 \u0431\u043b\u0438\u0436\u045a\u0435\u0433, \u043f\u0440\u0438\u0440\u043e\u0434\u043d\u043e \u0458\u0435 \u0434\u0430 \u043c\u0443 \u0436\u0435\u043b\u0438\u043c\u043e \u0434\u043e\u0431\u0440\u043e… <\/p>\n\n
Kada vidimo da ga neka njegova osobina ili na\u010din \u017eivota spre\u010davaju da bude sre\u0107an, pa se to jo\u0161 prenosi i u na\u0161 odnos te i mi po\u010dinjemo da patimo, tada po\u017eelimo da mu pomognemo da se promeni\u2026<\/p>\n\n
Iako imamo dobru nameru, problem je u tome na koji na\u010din poku\u0161avamo da je sprovedmo u delo. <\/p>\n\n
Da, promena jeste neophodna, ali put kojim se do nje dolazi \u010desto je u potpuno drugom smeru od onoga odakle je mi o\u010dekujemo.<\/p>\n\n
Fokusiramo se na to kako da promenimo drugu osobu i njen odnos prema nama, ali ne shvatamo da se to mo\u017ee ostvariti jedino promenom nas i na\u0161eg odnosa prema njoj\u2026<\/p>\n\n
Pojasni\u0107u to na jednom obi\u010dnom primeru:<\/p>\n\n
Zamisli da dr\u017ei\u0161 jednu maramu<\/strong> sa osobom koju voli\u0161 i \u017eeli\u0161 da joj pomogne\u0161 da se promeni\u2026 Ti dr\u017ei\u0161 jedan kraj marame, ta osoba dr\u017ei drugi kraj. Poku\u0161avaju\u0107i da je pomeri\u0161 prema sebi sa mesta na kom je, vu\u010de\u0161 maramu prema sebi nadaju\u0107i se da \u0107e druga osoba to prihvatiti i krenuti da kora\u010da prema tebi. <\/p>\n\n \u2026Ali ona ostaje u svom mestu i samo jo\u0161 vi\u0161e zate\u017ee svoj kraj marame. Po\u010dinje\u0161 da naglo cima\u0161 maramu gore, dole (\u201dtalasa\u0161\u201d) ne bi li se druga osoba pomerila iz mesta u kom je\u2026ali ni\u0161ta. Polako raste frustracija<\/strong> i ose\u0107a\u0161 se nemo\u0107no<\/strong>, beznade\u017eno\u2026 usamljeno.<\/strong> <\/p>\n\n