Da li ti du\u0161a \u010dezne za Bogom i da li te u isto vreme buni to kako da mu preda\u0161 sebe? Moli\u0161 mu se \u010desto re\u010dima \u201dda bude volja tvoja\u201d, ali se pita\u0161 kako da zna\u0161 \u0161ta je volja njegova u tvom \u017eivotu, kako da je prepozna\u0161? Ukoliko se pronalazi\u0161 u ovome, podeli\u0107u sa tobom nekoliko misli koje ti mogu pomo\u0107i da nastavi\u0161 sa svojim putem ka Bogu. <\/p>\n\n
U molitvi \u201cO\u010de na\u0161\u201d molimo se \u201cneka bude volja tvoja\u201d. Ukoliko se iskreno molimo, to bi zna\u010dilo da molimo Boga da u svakoj na\u0161oj \u017eivotnoj situaciji zaista bude njegova volja, a ne na\u0161a. Me\u0111utim, \u0161ta ako je njegova volja da se dogodi ne\u0161to \u0161to mi ina\u010de ne \u017eelimo i \u010dega se pla\u0161imo? Ne\u0161to \u0161to nam se ne\u0107e svideti? Npr. da ne polo\u017eimo ovaj ispit, ne dobijemo posao koji \u017eelimo, da nam osoba za koju se molimo ipak ne uzvrati ljubav? Ili da ne ozdravi onaj za koga se molimo? Kako onda i dalje da se molimo da bude volja njegova? <\/p>\n\n
Uostalom, za\u0161to bi Bo\u017eija volja bila da se dogodi ne\u0161to \u0161to nama ne prija? Jel\u2019 da? Ako nas voli, za\u0161to bi on \u017eeleo tako ne\u0161to za nas? Zar je to ljubav? <\/p>\n\n
Zamislite da imate dete od \u010detiri godine koje mora da primi injekciju kako bi ozdravilo, a vi kao roditelj ga vodite prema lekaru i poku\u0161avate da mu objasnite da je to trenutno neophodno i da je \u201dza njegovo dobro\u201d. Dete u tom trenutku ne mo\u017ee da razume za\u0161to mama dopu\u0161ta da ga lekar ubode i za\u0161to ne spre\u010di bol ako ga voli, jer to nije prijatno i boli. Tako je i sa nama i Bogom. Te\u0161ko nam je da poput deteta razumemo njegovu volju i sve dok poku\u0161avamo da je shvatimo na nivou razuma, ne\u0107emo uspeti u tome. Imamo potrebu da prvo shvatimo \u201dpa \u0107emo onda mi to prihvatiti\u201d. <\/p>\n\n
Me\u0111utim, radi se o tome da uop\u0161te nije potrebno da shvatimo Bo\u017eiju volju da bismo mogli da je prihvatimo. Naprotiv. Potrebno je da je prihvatimo uprkos tome \u0161to je ne shvatamo. To je put vere u kome se vremenom na osnovu na\u0161eg iskustva u odnosu sa Bogom razvija poverenje. Prvo mu veruj i tra\u017ei njegovu volju, a tek na osnovu toga \u0107e\u0161 kasnije mo\u0107i da je razume\u0161.<\/strong> U veri nema izvesnosti i garancija i ba\u0161 zato nam omogu\u0107ava da iza\u0111emo iz nas i na\u0161eg ograni\u010davaju\u0107eg pouzdavanja u sopstveni razum i samodovoljnosti, pouzdavanja samo u sebe i sopstvena \u201cre\u0161enja\u201d. Omogu\u0107ava nam da rastemo izlaze\u0107i iz sebe i osloba\u0111aju\u0107i se starih navika. U tom izlasku iz sebe verom idemo ka drugom (Bogu) i u njemu otkrivamo novu dimenziju nas\u2026 onakve kakve nas je Bog zamislio jo\u0161 i pre nego \u0161to smo se rodili. <\/p>\n\n Vera je \u201cosnov svega \u010demu se nadamo i potvrda stvari nevidljivih\u201d, ka\u017ee apostol Pavle (Poslanica Jevrejima 11, 1) i ta \u201cpotvrda stvari nevidljivih\u201d se doga\u0111a tek onda kada na\u0161 \u017eivot, veruju\u0107i Bogu, uskla\u0111ujemo sa njegovom voljom. Tek tada, prepu\u0161taju\u0107i se njegovoj volji i uvidev\u0161i kako je Bog premudro uredio tu situaciju za koju smo brinuli, iskustveno otkrivamo veliku istinu \u017eivota: Ne moram ja brinuti, Bog brine o meni i umesto mene i to mnogo bolje nego ja\u2026 moje je samo da tra\u017eim njegovu volju i uskla\u0111ujem svoj \u017eivot sa njom!<\/strong> <\/p>\n\n Bo\u017eija volja da se dogodi ne\u0161to \u0161to nama TRENUTNO ne prija uvek postane jasnija tek KASNIJE,<\/strong> ukoliko iskreno sa sobom sagledamo tu pre\u0111a\u0161nju situaciju. Problem je u tome \u0161to nam je te\u0161ko da poverujemo da je ne\u0161to za nas dobro, kada na\u0161em razumu U TOM TRENUTKU to izgleda kao ne\u0161to \u0161to jako \u017eelimo, a ne dobijamo. I ba\u0161 kao i kod deteta koje ne dobija igra\u010dku koju \u017eeli, preplave nas frustracija, tuga, bes koji se probude u nama, a budu\u0107i da ih ne budemo svesni, razum to tuma\u010di tako \u0161to se onda razo\u010daramo i sumnjamo\u2026 mislimo \u201cda nas je Bog napustio i zaboravio\u201d. Umesto da prepoznamo sve to \u0161to se probudilo u nama i smirimo na\u0161 ego, prihvataju\u0107i sva nelagodna ose\u0107anja i prinose\u0107i ih uporno kroz molitvu Bogu, mi po\u010dnemo da sumnjamo u njegovu volju i snagu na\u0161e molitve. <\/p>\n\n Tek ukoliko u tim te\u0161kim, i na\u0161em razumu neshvatljivim, situacijama odlu\u010dimo da verujemo Bogu iako \u201dnema smisla\u201d, tek tada mo\u017eemo otvoriti na\u0161e srce i predati mu sebe<\/strong>. Ne: \u201dKada vidim, verova\u0107u\u201d. Ne. Tada ne\u0107e\u0161 verovati, nego \u0107e\u0161 znati jer vidi\u0161. Verovati mo\u017ee\u0161 samo pre nego \u0161to vidi\u0161 i zato vera jeste put na\u0161eg uzrastanja. <\/strong><\/p>\n\n I tek nakon mnogo takvih situacija u kojima smo verovali tra\u017ee\u0107i Bo\u017eiju volju po\u010dinjemo da sklapamo ta\u010dkice tih trenutaka koji nam ranije nisu bili jasni, ali sada sa ove distance posmatraju\u0107i ih mo\u017eemo uvideti koliko je bilo koristi u svim tim trenucima u kojima nam nije bilo razumljivo \u201dza\u0161to je Bog to dopustio\u201d. <\/p>\n\n \u201dAli ja imam situacije od ranije kada sam mu verovao i jo\u0161 uvek ih ne razumem\u201d. Znam. Za neke od njih je potrebno jo\u0161 strpljenja. <\/strong>Mnoge od njih \u0107emo shvatiti tek kada stanemo pred Boga, \u201djer sada gledamo kao u zagonetki, a onda \u0107emo licem k licu\u201d (Prva poslanica Korin\u0107anima 13, 12).<\/p>\n\n Za\u0161to se mi uop\u0161te molimo \u201dda bude volja tvoja\u201d? <\/p>\n\n Tra\u017ee\u0107i volju Bo\u017eiju u na\u0161im \u017eivotima, mi u stvari njega molimo da nam pomogne da do\u0111emo do najbolje verzije nas samih, do na\u0161e su\u0161tine, do onoga kako nas je Bog predivno zamislio jo\u0161 kada nas je stvarao i doveo u ovaj \u017eivot.<\/strong> Molimo ga da nam bude pomaga\u010d na putu traganja za nama samima. Kao da mu ka\u017eemo: \u201dHvala ti na \u017eivotu koji si mi dao, shvatam da je on dar, jer sam mogao i da ne postojim. Verujem da ti sve stvara\u0161 lepo i dobro. Molim te pomozi mi da otkrijem i prona\u0111em tu lepotu i dobrotu u meni.\u201d <\/p>\n\n Problem nastane u tome \u0161to mi nesvesno o\u010dekujemo da ta Bo\u017eija pomo\u0107, tj. njegova volja, bude onako kako smo mi to zamislili, kako nama odgovara<\/strong>. I toga uop\u0161te nismo svesni. Nismo toga svesni sve dok se ne \u201drazo\u010daramo\u201d ili posumnjamo, jer nam je te\u0161ko da prihvatimo ovakvu njegovu volju. Tada postane o\u010digledno to da smo se za jedno molili (volju Bo\u017eiju), a potajno u srcu drugo o\u010dekivali (volju na\u0161u). Zato nam posle bude toliko te\u0161ko i da prihvatimo njegovu volju… jer nije istovetna sa na\u0161om<\/strong>. Ali upravo to i jeste smisao Pravoslavne vere: Tra\u017eiti Boga i njegovu volju, a ne sopstvenu volju. Jer u tra\u017eenju volje Bo\u017eije i u\u010denju sebe da je prihvati, \u010dovek polako prerasta ograni\u010denja svog ega, osloba\u0111a se samodovoljnosti i pouzdanosti samo u sebe \u010dime biva ograni\u010den sopstvenim kapacitetima i otkriva svoj puni potencijal u onome kako ga je Bog zamislio. <\/p>\n\n Upravo to je bio problem Adama i Eve: Odlu\u010dili su da slede svoju volju i vodili su se svojim egom i razumom, pa su zato izgubili mogu\u0107nost da uzrastu i postanu \u201dbogovi po blagodati\u201d, kako to ka\u017eu sveti oci. Da, Bog je za njih i sve ljude imao zamisao da mu postanu \u0161to sli\u010dniji, da veruju\u0107i mu i trude\u0107i se da ne uzmu plod sa zabranjenog drveta postanu besmrtni prebivaju\u0107i u zajednici sa njim, jer je on izvor besmrtnosti. Me\u0111utim, umesto da veruju Bogu i \u017eele \u201dnjegovu volju\u201d (kojom je trebalo da budu spaseni), oni su po\u017eeleli da postanu sli\u010dni Bogu na pogre\u0161an na\u010din: Iz gordosti su poverovali da mogu postati besmrtni bez poverenja Bogu i bez truda… Odlu\u010dili su da ne \u017eele da bude \u201dvolja njegova\u201d, nego volja njihova. <\/p>\n\n Kako znamo koja je bila volja Bo\u017eija za \u010doveka kada nas je stvorio? I kakve to na kraju krajeva ima veze sa nama danas? <\/p>\n\n Prepu\u0161tanjem volji Bo\u017eijoj prepu\u0161tamo se otkrivanju one bogolikosti u nama sa kojom nas je Bog stvorio. Na prvim stranicama Svetog Pisma imamo veoma jasno svedo\u010danstvo \u0161ta je volja Bo\u017eija za svakog \u010doveka. Stvaraju\u0107i \u010doveka, Bog ka\u017ee: \u201dHajde da stvorimo \u010doveka da bude kao \u0161to smo mi (Sveta Trojica)… I stvori Bog \u010doveka po liku svome i podobiju\u201d (Knjiga postanja 1, 26-27). Dakle, Bo\u017eija volja je da mu na\u0161im \u017eivotom postanemo \u0161to sli\u010dniji i da u zajednici sa njim prevazi\u0111emo smrt. A ako smo stvoreni da bi li\u010dili na Boga i na\u0161im trudom mu postajali sve sli\u010dniji kroz \u017eivot, onda bi trebalo da se prema sebi i drugima odnosimo onako kako se on sam odnosi prema nama i drugima: sa staranjem, bri\u017eno, pa\u017eljivo, sastradavaju\u0107e…s’ ljubavlju. <\/p>\n\n \u041e\u0442\u043a\u0440\u0438\u0432\u0430\u045a\u0435 \u0432\u043e\u0459\u0435 \u0411\u043e\u0436\u0438\u0458\u0435 \u0458\u0435 \u043f\u0440\u043e\u0446\u0435\u0441 \u0443 \u043a\u043e\u043c\u0435 \u0443\u043f\u043e\u0437\u043d\u0430\u0458\u0435\u043c\u043e \u0411\u043e\u0433\u0430 \u0443 \u043d\u0430\u043c\u0430. <\/strong>\u041d\u0438\u0458\u0435 \u043d\u0438\u043c\u0430\u043b\u043e \u043b\u0430\u043a, \u0430\u043b\u0438 \u0458\u0435 \u043f\u0440\u0435\u043b\u0435\u043f \u0438 \u043e\u0441\u043b\u043e\u0431\u0430\u0452\u0430\u0458\u0443\u045b\u0438. \u041e\u0441\u043b\u043e\u0431\u0430\u0452\u0430 \u0441\u0432\u0438\u0445 \u043d\u0430\u0448\u0438\u0445 \u0441\u0442\u0440\u0430\u0445\u043e\u0432\u0430, \u0430\u043d\u043a\u0441\u0438\u043e\u0437\u043d\u043e\u0441\u0442\u0438 \u0438 \u043f\u0440\u0435\u0442\u0435\u0440\u0430\u043d\u043e\u0433 \u0440\u0430\u0437\u043c\u0438\u0448\u0459\u0430\u045a\u0430<\/strong> \u201d\u043a\u0430\u043a\u043e \u0458\u0430 \u0434\u0430 \u043d\u0435\u0448\u0442\u043e \u043d\u0435 \u043f\u043e\u0433\u0440\u0435\u0448\u0438\u043c\u201d. \u0408\u0435\u0440 \u201d\u0430\u043a\u043e \u0436\u0435\u043b\u0438\u043c \u0442\u0432\u043e\u0458\u0443 \u0432\u043e\u0459\u0443 \u0411\u043e\u0436\u0435 \u0438 \u043c\u043e\u043b\u0438\u043c \u0442\u0435 \u0434\u0430 \u043c\u0438 \u0434\u0430\u0448 \u0441\u043d\u0430\u0433\u0435 \u0443 \u0442\u043e\u043c\u0435, \u043e\u043d\u0434\u0430 \u045b\u0443 \u0441\u0435 \u0458\u0430 \u043f\u043e\u0442\u0440\u0443\u0434\u0438\u0442\u0438 \u0434\u0430 \u0443\u0440\u0430\u0434\u0438\u043c \u043e\u043d\u043e \u0448\u0442\u043e \u0458\u0435 \u0434\u043e \u043c\u0435\u043d\u0435, \u0430 \u0441\u0430\u0432 \u0438\u0441\u0445\u043e\u0434 \u043f\u0440\u0435\u043f\u0443\u0448\u0442\u0430\u043c \u0442\u0435\u0431\u0438\u201d. Tra\u017eenje volje Bo\u017eije me polako osloba\u0111a straha od neizvesnosti ishoda situacije o kojoj brinem.<\/strong><\/p>\n\n Va\u017eno je pitanje \u201dZa\u0161to nam je stalo da znamo \u0161ta je volja Bo\u017eija u na\u0161em \u017eivotu?\u201d. Koji je motiv te na\u0161e \u017eelje? Da li zbog toga \u0161to se bojimo da ne pogre\u0161imo i ne budemo ka\u017enjeni ako uradimo ne\u0161to \u0161to nije po njegovoj volji, ili zato \u0161to mu celim bi\u0107em te\u017eimo i imamo iskrenu \u017eelju da prona\u0111emo put koji je on zamislio za nas i pre nego \u0161to nas je stvorio?<\/p>\n\n Ako tra\u017eimo volju njegovu samo iz straha da ne pogre\u0161imo i ne ispadnemo krivi, sva na\u0161a pa\u017enja \u0107e biti usmerena na mogu\u0107e gre\u0161ke i umesto da gledamo u Svetlo ka kom idemo, pogled \u0107e nam biti spu\u0161ten na svaki mogu\u0107 i nemogu\u0107 greh. To iscrpljuje, jer vi\u0161e razmi\u0161ljamo o grehu nego o Bogu. Velika je mogu\u0107nost da ga tako do\u017eivljavamo na osnovu iskustva odnosa sa na\u0161im roditeljima, jer smo \u017eiveli u konstantnom strahu da ne uradimo ne\u0161to pogre\u0161no i ne budemo ka\u017enjeni. Bog nam se ne otkriva kao takav. On nam se daje kao roditelj koji ne gleda na proma\u0161aje, nego na ono \u0161ta gajimo u na\u0161em srcu. Nije mu bitan rezultat kontrolnog, nego namera, trud, upornost i u\u010denje da opet ponovo ustanemo. Bitna mu je na\u0161a \u017eelja i na\u0161a upornost u tome da je ostvarujemo. <\/p>\n\n Ne zaboravi: Nije da samo mi verujemo u Boga, nego i on veruje u nas<\/strong>. Veruje da \u0107emo prihvatiti njegov poziv da prevazi\u0111emo ograni\u010denja ovakvog smrtnog \u017eivota kroz sjedinjenje sa njim u svetom Pri\u010de\u0161\u0107u. \u010cim ti je dao \u017eivot, a i svoj \u017eivot za tebe budu\u0107i razapet… <\/strong> <\/p>\n\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Da li ti du\u0161a \u010dezne za Bogom i da li te u isto vreme buni to kako da mu preda\u0161 sebe? Moli\u0161 mu se \u010desto re\u010dima \u201dda bude volja tvoja\u201d, ali se pita\u0161 kako da zna\u0161 \u0161ta je volja njegova u tvom \u017eivotu, kako da je prepozna\u0161? Ukoliko se pronalazi\u0161 u ovome, podeli\u0107u sa tobom nekoliko misli koje ti mogu pomo\u0107i da nastavi\u0161 sa svojim putem ka Bogu. <\/p>\n","protected":false},"author":23,"featured_media":4259,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[54],"tags":[],"class_list":["post-4261","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vera"],"acf":[],"yoast_head":"\n