Интервју са Татјаном, полазницом програма Упознај себе.
„Ко се никад није уплашио себе самог, тај не зна за страх,“ рекао је св. владика Николај Велимировић. У животу свакога од нас дође тренутак да се суочимо било са тим страхом, било са тугом, било са болом, било са неким другим изазовом који нам отежава свакодневицу и спутава нас да спознамо себе, откријемо своје таленте и живимо срећнији и испуњенији живот.
На том путу потребна нам је подршка и ослонац. Неко да нас чује, разуме, прихвати, саслуша и буде нам водич на путу упознавања себе.
Таква подршка добија се у оквиру програма „Упознај себе“, ауторског програма др Данила Михајловића, намењеног православним хришћанима који желе да упознају себе, преброде анксиозност и трауме, поправе односе са ближњима и суоче се са изазовима који су им присутни у животу. Програм траје два месеца и могуће је уписати га три пута годишње. Татјана га је уписала у априлу 2025. и након завршеног двомесечног програма пожелела да подели своје искуство.
Шта те је навело и мотивисало да упишеш програм? Које су биле сумње и страхови, жеље и очекивања са којим си ушла у ову причу?
Први пут сам се са Данилом виртуелно сусрела негде у децембру мјесецу, пријатељица ми је послала снимак његовог предавања о анксиозности. Тад још увјек нисам имала ниједан панични напад нити сам била свјесна да ја у ствари имам анксиозност, само сам повезивала: ето одједном се плашим свега, плашим се будућности, напета сам због тога, нарочито како је муж умро, а томе већ има 10 година и то тако траје.
Углавном, ја сам се одушевила тим предавањем јер сам први пут чула вербализовано оно што осећам већ дуже време. Никада до тада то тако нисам доживела. Онда сам се суочила са паничним нападом крајем децембра и имала сам један врло јак напад крајем фебруара.
У међувремену сам, у нашој цркви у Франкфурту, упознала и почела да се дружим са једном нашом сестром у Христу која је прошла његов програм и први и други и онда ми је она пуно причала о томе и ја сам се одушевила.
У ствари, када сам први пут чула Данила у децембру, ја сам помислила што би било добро да овај човек држи неку психотерапију. Нисам знала ништа и онда ме је она упознала са целом причом.
Када се то десило потпуно сам се распадала и расула и чини ми се дно додирнула, баш сам била лоше. Нисам тачно знала ни шта ми је, људи са милион савета око мене и ништа то мени није уливалo неко повјерење.
И онда сам само одлучила Данилу послати и мејл он је у рекордном року одговорио и просто сам ушла у ту причу. Ја сам само дала њему повјерење од првог момента.
Нисам имала ни нека претјерана очекивања, осим мени ће бити боље након тога, престаће ова анксиозност и уз Божју помоћ устаћу, мора бити боље.
Која су најзначајнија сазнања до којих си дошла кроз Упознај себе?
Првих пар лекција је било wow, ја делам кроз свој живот због погрешних уверења, то нисам ја. Све време сам мислила то сам ја, таква сам се родила.
У ствари, доста тога су погрешно стечена уверења, без љутње на било кога, просто је тако како је. То је прва ствар која је откровење за мене била. Онда дефинитивно то да препознајемо емоције, шта се у телу дешава. И заиста, када се увјериш и обратиш пажњу, ти их осјећаш и онда не бежиш од њих. Каже и Данило Бог нам је дао осећања.
Нема више оне панике, или бега од тог, или замене са нешто ћу гледати, нешто ћу радити, с неким ћу причати, изаћи ћу из куће или било шта треће, него заиста први пут у животу се ја сусрећем и осећам своје емоције. Први пут у животу, а мени је 53 године, умем да назовем емоцију и то је за мене фасцинантно, и то остајање са собом.
Некако се у моментима учим да се радујем животу и то је ново и занимљиво и некако се не бојим тога. Иначе сам говорила да не волим промене, а у ствари сам се плашила тога. Радост се рађа и нада. Нема ништа лепше.
И мислим да је то добро не само за нас већ и за наше ближње, децу, мужа, жену, пријатеље, родитеље. И оно што је још важно, мада мислим да сам ту још на почетку, долази и до промене нашег односа и нашег доживљаја Бога, што ми је исто прелепо. Да није само строги судија или критичар него ипак је Љубав.
На путу ка себи често лутамо, тражимо различита решења и испробавамо различите тактике и методе које нам можда не раде или нису у складу са нама. Тања је имала искуство индивидуалне психотерапије у неколико наврата. Упитана да да опише искуство рада са Данилом и разлику, коју је радећи са њим, осетила у односу на неке друге програме, рекла је да јој је веома битно што је заснован на Хришћанству, те што сваки групни видео позив започињемо и завршавамо Исусовом молитвом.
Данило заиста вјерује у то што ради. Оно што говори је врло искрено, заиста мисли оно што говори и ради. Има један благ и заиста са Христовом љубављу приступ људима. Тако да мислим да све то на крају мора изаћи на добро. Треба времена, нема ни он чаробни штапић, то нам је јасно, али повјерење сам прво имала у њега, у његов приступ и рад кроз нашу Православну веру, када сам уопште одлучила да се упишем, објаснила је.
Много ми помаже приступ кроз који нас учи да осећамо своје емоције. Нарочито у анксиозним нападим ми помаже да научим да осетим своје емоције и да их препознајем.
Моћ заједнице и моћ исцјељења не може се описати речима.
Још једна од карактеристика програма Упознај себе је групни терапијски рад у коме до изражаја долази снага заједнице, на којој уједно почива и наша вера. Заједница људи на Упознај себе програму је емпатична, прихватајућа и подржавајућа, или Тањиним речима описано држе ме и носе од позива до позива.
У једном моменту прочитам нешто што је неко написао или поделио и што и ја у том тренутку осећам или неко је прокоментарисао и ја то прочитам и одмах се боље осећам. Мени је одмах лепше. Стварно бих волела да сачувамо ту нашу заједницу да се наставимо виђати, да ако бог да организујемо неко ходочашће. Заиста сам доживела, оно што је Данило објаснио као љубав у Христу, објаснила је она.
Уз стручно вођење и подржавајућу заједницу промена је неминовна. Приметимо је и сами, примете је и наши ближњи. Шта је најзначајнија промена којој си сведочила и коју си приметила код себе?
Промена коју код себе примећујем јесте да мање бринем за сутра, још увек тога има али далеко мање. Спознаја осећања и да осећања имају своје име ми је јако занимљива, али бих волела и трудићу се нешто исплива изнутра, да откријем неки мој таленат где ћу ја да се осетим испуњено, да могу да допринесем и да осетим то ми је таленат од Господа Бога и ја ћу се трудити да га умножавам и да га враћам. Мислим да би ме то испунило и чинило ме још срећнијом и задовољнијом и мислим да би мој живот осетило садржајнијим.
Када промену примете наши ближњи, мењају се и наши односи са њима и то на боље. Твоја ћерка је сведочила твојој промени док си још била на програму, што си поделила са групом. На који начин су промену која се родила приметили други блиски и драги људи из твог окружења?
Ћерке су приметиле, околина је приметила. Млађа ћерка, која има 27 година живи са мном примјети да сам ја мирнија и радује се због тога. Кад си лоше и енергија у стану је лоша и просто шириш лошу енергију око себе. Сада се смејем и разговарамо. Нисам више толико напета, не страхујем више за њу, јер ја своје страхове преносим на њу (што није лепо али је тако) и Богу хвала да сам то открила.
Тако да је наш однос почео да се гради као однос две одрасле особе, што мислим да и треба да буде. Дај Боже да се ја још више поправљам и биће боље јер сам видела да кад ти радиш на себи, утичеш и на своје окружење, једино тако.
Моји пријатељи кажу глас ти је мирнији, види се да ти је боље и сви постављају милион питања везаних за програм. Ја свима радо делим ово своје предивно искуство и препоручујем људима и кажем да је ово нешто најлепше што човек може да учини за себе.
Моја јако добра дугогодишња пријатељица је рекла Ти мени супер изгледаш, у чему је тајна? Oво је почетак и знам да се још мора радити и мењати и вежбати али дешава се нешто, Богу хвала.
Промена није увек лака, а обично јој претходе и разни изазови. За Тању су, на почетку, највећи изазов били видео позиви.
Изазов ми јесу били видео позиви, нарочито тај први сусрет, иако сам се јавила прва. Данило је питао за видеје, ја сам хтела да кажем како сам та прва четири доживела и тотално сам се распала, почела да плачем, напад панике ме је ухватио сва сам тресла и наравно Данило је то већ препознао и знао је шта да ради са мном и сви су се молили за мене. Тек то ме је дотакло и ја сам стварно се врло брзо смирила и увела у равнотежу да могу нешто и да кажем и радили смо тај први пут. И следећи видео сусрет плашила сам се да ћу се опет распасти, али ипак нисам, хвала Богу. Касније се то већ смирило и поправило и тотално другачији облик попримило… Приметила сам колико ми се глас смирује постепено, како више није тако напет као на почетку.
Шта је највредније што ћеш понети након ова два месеца?
Највреднија ствар коју носим са овог програма су људи, где сам осетила емпатију од стране свих вас, бригу, доброту, љубав, искрену саосећајност и мислим да је свакоме од нас то велико богатство у животу, јер сами не можемо. То је мени заиста нешто најдивније што носим из овог програма.
Овај програм ја доживљавам као чудо у свом животу. У смислу нисам ја оваква рођена, могу да се мењам и да откривам себе полако онакву каквом ме Бог створио.
Која је твоја порука људима који пролазе кроз изазове сличне онима које ти имаш?
Анксиозност и напади панике су стање које може да се мења уз Божију помоћ и уз, ја бих рекла, Данилову помоћ и помоћ заједнице. Поручила бих људима да се не плаше и да не потискују више осећања него да просто потраже помоћ као што смо ми овде потражили. Да ће се осећати прелепо – као птица која је изашла из кавеза у ком је била затворена цео свој живот, да ће себе почети да виде другим очима, да ће људе око себе почети да виде другим очима.
Наићи ћете на емпатију и разумевање и једно стручно и пуно љубави вођство од стране Данила и биће вам пуно боље након овог програма.
Тања се смеје док говори, на лицу јој се види радостзбог малих, али сигурних корака у промени које већина нас осећа.
О програму бих могла да причам данима. Ја сам још под утисцима. Ово су за мене стварно фасцинантна открића и помислим „Зашто то нисам до сад открила?“, али Божија је воља била баш сад да откријем.
Сваком се да баш на вријеме када треба да буде, ваљда сам тек сад спремна за то. Пратим људе код мене у групи – на почетку и сада, просто су се људима лица промјенила, као нека свјетлост да им је на лицима само након два мјесеца, а замисли колико ће тек ту напретка, уз Божију помоћ, да буде.
