Intervju sa Tatjanom, polaznicom programa Upoznaj sebe.
„Ko se nikad nije uplašio sebe samog, taj ne zna za strah,“ rekao je sv. vladika Nikolaj Velimirović. U životu svakoga od nas dođe trenutak da se suočimo bilo sa tim strahom, bilo sa tugom, bilo sa bolom, bilo sa nekim drugim izazovom koji nam otežava svakodnevicu i sputava nas da spoznamo sebe, otkrijemo svoje talente i živimo srećniji i ispunjeniji život.
Na tom putu potrebna nam je podrška i oslonac. Neko da nas čuje, razume, prihvati, sasluša i bude nam vodič na putu upoznavanja sebe.
Takva podrška dobija se u okviru programa „Upoznaj sebe“, autorskog programa dr Danila Mihajlovića, namenjenog pravoslavnim hrišćanima koji žele da upoznaju sebe, prebrode anksioznost i traume, poprave odnose sa bližnjima i suoče se sa izazovima koji su im prisutni u životu. Program traje dva meseca i moguće je upisati ga tri puta godišnje. Tatjana ga je upisala u aprilu 2025. i nakon završenog dvomesečnog programa poželela da podeli svoje iskustvo.
Šta te je navelo i motivisalo da upišeš program? Koje su bile sumnje i strahovi, želje i očekivanja sa kojim si ušla u ovu priču?
Prvi put sam se sa Danilom virtuelno susrela negde u decembru mjesecu, prijateljica mi je poslala snimak njegovog predavanja o anksioznosti. Tad još uvjek nisam imala nijedan panični napad niti sam bila svjesna da ja u stvari imam anksioznost, samo sam povezivala: eto odjednom se plašim svega, plašim se budućnosti, napeta sam zbog toga, naročito kako je muž umro, a tome već ima 10 godina i to tako traje.
Uglavnom, ja sam se oduševila tim predavanjem jer sam prvi put čula verbalizovano ono što osećam već duže vreme. Nikada do tada to tako nisam doživela. Onda sam se suočila sa paničnim napadom krajem decembra i imala sam jedan vrlo jak napad krajem februara.
U međuvremenu sam, u našoj crkvi u Frankfurtu, upoznala i počela da se družim sa jednom našom sestrom u Hristu koja je prošla njegov program i prvi i drugi i onda mi je ona puno pričala o tome i ja sam se oduševila.
U stvari, kada sam prvi put čula Danila u decembru, ja sam pomislila što bi bilo dobro da ovaj čovek drži neku psihoterapiju. Nisam znala ništa i onda me je ona upoznala sa celom pričom.
Kada se to desilo potpuno sam se raspadala i rasula i čini mi se dno dodirnula, baš sam bila loše. Nisam tačno znala ni šta mi je, ljudi sa milion saveta oko mene i ništa to meni nije ulivalo neko povjerenje.
I onda sam samo odlučila Danilu poslati i mejl on je u rekordnom roku odgovorio i prosto sam ušla u tu priču. Ja sam samo dala njemu povjerenje od prvog momenta.
Nisam imala ni neka pretjerana očekivanja, osim meni će biti bolje nakon toga, prestaće ova anksioznost i uz Božju pomoć ustaću, mora biti bolje.
Koja su najznačajnija saznanja do kojih si došla kroz Upoznaj sebe?
Prvih par lekcija je bilo wow, ja delam kroz svoj život zbog pogrešnih uverenja, to nisam ja. Sve vreme sam mislila to sam ja, takva sam se rodila.
U stvari, dosta toga su pogrešno stečena uverenja, bez ljutnje na bilo koga, prosto je tako kako je. To je prva stvar koja je otkrovenje za mene bila. Onda definitivno to da prepoznajemo emocije, šta se u telu dešava. I zaista, kada se uvjeriš i obratiš pažnju, ti ih osjećaš i onda ne bežiš od njih. Kaže i Danilo Bog nam je dao osećanja.
Nema više one panike, ili bega od tog, ili zamene sa nešto ću gledati, nešto ću raditi, s nekim ću pričati, izaći ću iz kuće ili bilo šta treće, nego zaista prvi put u životu se ja susrećem i osećam svoje emocije. Prvi put u životu, a meni je 53 godine, umem da nazovem emociju i to je za mene fascinantno, i to ostajanje sa sobom.
Nekako se u momentima učim da se radujem životu i to je novo i zanimljivo i nekako se ne bojim toga. Inače sam govorila da ne volim promene, a u stvari sam se plašila toga. Radost se rađa i nada. Nema ništa lepše.
I mislim da je to dobro ne samo za nas već i za naše bližnje, decu, muža, ženu, prijatelje, roditelje. I ono što je još važno, mada mislim da sam tu još na početku, dolazi i do promene našeg odnosa i našeg doživljaja Boga, što mi je isto prelepo. Da nije samo strogi sudija ili kritičar nego ipak je Ljubav.
Na putu ka sebi često lutamo, tražimo različita rešenja i isprobavamo različite taktike i metode koje nam možda ne rade ili nisu u skladu sa nama. Tanja je imala iskustvo individualne psihoterapije u nekoliko navrata. Upitana da da opiše iskustvo rada sa Danilom i razliku, koju je radeći sa njim, osetila u odnosu na neke druge programe, rekla je da joj je veoma bitno što je zasnovan na Hrišćanstvu, te što svaki grupni video poziv započinjemo i završavamo Isusovom molitvom.
Danilo zaista vjeruje u to što radi. Ono što govori je vrlo iskreno, zaista misli ono što govori i radi. Ima jedan blag i zaista sa Hristovom ljubavlju pristup ljudima. Tako da mislim da sve to na kraju mora izaći na dobro. Treba vremena, nema ni on čarobni štapić, to nam je jasno, ali povjerenje sam prvo imala u njega, u njegov pristup i rad kroz našu Pravoslavnu veru, kada sam uopšte odlučila da se upišem, objasnila je.
Mnogo mi pomaže pristup kroz koji nas uči da osećamo svoje emocije. Naročito u anksioznim napadim mi pomaže da naučim da osetim svoje emocije i da ih prepoznajem.
Moć zajednice i moć iscjeljenja ne može se opisati rečima.
Još jedna od karakteristika programa Upoznaj sebe je grupni terapijski rad u kome do izražaja dolazi snaga zajednice, na kojoj ujedno počiva i naša vera. Zajednica ljudi na Upoznaj sebe programu je empatična, prihvatajuća i podržavajuća, ili Tanjinim rečima opisano drže me i nose od poziva do poziva.
U jednom momentu pročitam nešto što je neko napisao ili podelio i što i ja u tom trenutku osećam ili neko je prokomentarisao i ja to pročitam i odmah se bolje osećam. Meni je odmah lepše. Stvarno bih volela da sačuvamo tu našu zajednicu da se nastavimo viđati, da ako bog da organizujemo neko hodočašće. Zaista sam doživela, ono što je Danilo objasnio kao ljubav u Hristu, objasnila je ona.
Uz stručno vođenje i podržavajuću zajednicu promena je neminovna. Primetimo je i sami, primete je i naši bližnji. Šta je najznačajnija promena kojoj si svedočila i koju si primetila kod sebe?
Promena koju kod sebe primećujem jeste da manje brinem za sutra, još uvek toga ima ali daleko manje. Spoznaja osećanja i da osećanja imaju svoje ime mi je jako zanimljiva, ali bih volela i trudiću se nešto ispliva iznutra, da otkrijem neki moj talenat gde ću ja da se osetim ispunjeno, da mogu da doprinesem i da osetim to mi je talenat od Gospoda Boga i ja ću se truditi da ga umnožavam i da ga vraćam. Mislim da bi me to ispunilo i činilo me još srećnijom i zadovoljnijom i mislim da bi moj život osetilo sadržajnijim.
Kada promenu primete naši bližnji, menjaju se i naši odnosi sa njima i to na bolje. Tvoja ćerka je svedočila tvojoj promeni dok si još bila na programu, što si podelila sa grupom. Na koji način su promenu koja se rodila primetili drugi bliski i dragi ljudi iz tvog okruženja?
Ćerke su primetile, okolina je primetila. Mlađa ćerka, koja ima 27 godina živi sa mnom primjeti da sam ja mirnija i raduje se zbog toga. Kad si loše i energija u stanu je loša i prosto širiš lošu energiju oko sebe. Sada se smejem i razgovaramo. Nisam više toliko napeta, ne strahujem više za nju, jer ja svoje strahove prenosim na nju (što nije lepo ali je tako) i Bogu hvala da sam to otkrila.
Tako da je naš odnos počeo da se gradi kao odnos dve odrasle osobe, što mislim da i treba da bude. Daj Bože da se ja još više popravljam i biće bolje jer sam videla da kad ti radiš na sebi, utičeš i na svoje okruženje, jedino tako.
Moji prijatelji kažu glas ti je mirniji, vidi se da ti je bolje i svi postavljaju milion pitanja vezanih za program. Ja svima rado delim ovo svoje predivno iskustvo i preporučujem ljudima i kažem da je ovo nešto najlepše što čovek može da učini za sebe.
Moja jako dobra dugogodišnja prijateljica je rekla Ti meni super izgledaš, u čemu je tajna? Ovo je početak i znam da se još mora raditi i menjati i vežbati ali dešava se nešto, Bogu hvala.
Promena nije uvek laka, a obično joj prethode i razni izazovi. Za Tanju su, na početku, najveći izazov bili video pozivi.
Izazov mi jesu bili video pozivi, naročito taj prvi susret, iako sam se javila prva. Danilo je pitao za videje, ja sam htela da kažem kako sam ta prva četiri doživela i totalno sam se raspala, počela da plačem, napad panike me je uhvatio sva sam tresla i naravno Danilo je to već prepoznao i znao je šta da radi sa mnom i svi su se molili za mene. Tek to me je dotaklo i ja sam stvarno se vrlo brzo smirila i uvela u ravnotežu da mogu nešto i da kažem i radili smo taj prvi put. I sledeći video susret plašila sam se da ću se opet raspasti, ali ipak nisam, hvala Bogu. Kasnije se to već smirilo i popravilo i totalno drugačiji oblik poprimilo… Primetila sam koliko mi se glas smiruje postepeno, kako više nije tako napet kao na početku.
Šta je najvrednije što ćeš poneti nakon ova dva meseca?
Najvrednija stvar koju nosim sa ovog programa su ljudi, gde sam osetila empatiju od strane svih vas, brigu, dobrotu, ljubav, iskrenu saosećajnost i mislim da je svakome od nas to veliko bogatstvo u životu, jer sami ne možemo. To je meni zaista nešto najdivnije što nosim iz ovog programa.
Ovaj program ja doživljavam kao čudo u svom životu. U smislu nisam ja ovakva rođena, mogu da se menjam i da otkrivam sebe polako onakvu kakvom me Bog stvorio.
Koja je tvoja poruka ljudima koji prolaze kroz izazove slične onima koje ti imaš?
Anksioznost i napadi panike su stanje koje može da se menja uz Božiju pomoć i uz, ja bih rekla, Danilovu pomoć i pomoć zajednice. Poručila bih ljudima da se ne plaše i da ne potiskuju više osećanja nego da prosto potraže pomoć kao što smo mi ovde potražili. Da će se osećati prelepo – kao ptica koja je izašla iz kaveza u kom je bila zatvorena ceo svoj život, da će sebe početi da vide drugim očima, da će ljude oko sebe početi da vide drugim očima.
Naići ćete na empatiju i razumevanje i jedno stručno i puno ljubavi vođstvo od strane Danila i biće vam puno bolje nakon ovog programa.
Tanja se smeje dok govori, na licu joj se vidi radost zbog malih, ali sigurnih koraka u promeni koje većina nas oseća.
O programu bih mogla da pričam danima. Ja sam još pod utiscima. Ovo su za mene stvarno fascinantna otkrića i pomislim „Zašto to nisam do sad otkrila?“, ali Božija je volja bila baš sad da otkrijem.
Svakom se da baš na vrijeme kada treba da bude, valjda sam tek sad spremna za to. Pratim ljude kod mene u grupi – na početku i sada, prosto su se ljudima lica promjenila, kao neka svjetlost da im je na licima samo nakon dva mjeseca, a zamisli koliko će tek tu napretka, uz Božiju pomoć, da bude.
