Intervju sa učesnicom programa Upoznaj sebe
Posvećen, temeljan i dubinski rad na sebi neizostavno daju rezultate, a dokaz za to je polaznica programa koja je Upoznaj sebe upisala pre dve godine, i nakon izuzetnih rezultata koje je ostvarila kroz samo dva meseca, nastavila da pohađa program Ostani sa sobom. Sada je deo Nisi sam grupe, što planira i da ostane dok god bude osećala potrebu.
Jedan od njenih najimpresivnijih rezultata je to što je pohađajući program u velikoj meri rešila problem sa psorijazom, a ono što je najzanimljiviji deo njene priče, koju je sa nama podelila anonimno, jeste sam početak – kada se dvoumila da li da uloži u program ili da kupi mašinu za sušenje veša.
Prevagnuo je program, za koji je, kako sama kaže, saznala preko Veroučiteljke i zainteresovala se jer je nekoliko meseci pre toga raskinula dugu vezu i, prema njenim rečima, ostala zaglavljena, tako da joj je svaki mesec bivalo sve gore.
Preživela sam bez mašine za sušenje veša
Ako mi nije bilo bolje ili isto, bilo mi je gore i shvatila sam da mi treba neki vid pomoći da to prevaziđem i onda sam saznala za Danilov program, kaže ona i dodaje da joj je jedina bojazan bila koliko to košta.
Zato što sam te godine kupila stan i imala strahovite troškove i ostale su mi pare za mašinu za sušenje veša. I onda sam malo čitala o Danilu, istraživala i čujem se sa njim. Ja sam mu se obratila mejlom, on mi je rekao cenu i predložio vreme sastanka. Prihvatila sam vreme sastanka iako mi je bilo baš skupo. Popričala sam sa njim, dopao mi se i rekla sam “Ja samo ne znam da li ću da prihvatim zato što mi je skupo.”
On kaže “Ja ne mogu da te teram, imaš još dva dana da odlučiš i imaju dva mesta slobodna pa ti sama odluči šta ti je prioritet.”
Tako sam preživela par meseci bez mašine za sušenje veša i preživela bih bukvalno i bez mašine za pranje veša u tom momentu. Posle sam brzo prešla da živim i kod novog dečka.
Nisam bila svesna da je to od programa.
Ono što se pokazalo važnim jeste posvećenost programu i primena naučenog i ponavljanje – iz dana u dan, iz situacije u situaciju. Na taj način do promene dolazi i kada je u pitanju konkretan izazov na kome smo radili, a možda i nešto čemu svesno nismo poklonili toliko pažnje.
Radom sa Danilom u cilju da prebolim bivšeg dečka ja sam toliko sebe upoznala. Ta dva meseca ja sam bila kao vojnik – išla sam na posao i samo sam se bavila programom. To je jedino što sam radila. Gledala sam videa, hvatala beleške, čitala beleške koje su mi korisne, ponavljala, vežbala sa ljudima… Svaka vežba
koju je trebalo vežbati ja sam vežbala sa ljudima, vežbala besomučno i toliko sam negde sebe istrenirala da sam ja prebacila, tako da kada sam upoznala dečka koji me ranije u životu ne bih dala šansu ja sam tad bila “pa dobro, mogu na jednu kafu”.
Dečko kome je dala šansu, nakon nekog vremena postao je muž, a još jedan od važnih problema koji je rešen tokom trajanja programa je psorijaza.
U tom momentu kada je krenuo program 15 godina sam imala psorijazu. I sve sam probala, sve moguće lekove i lekare u Srbiji i one najzvučnije, meleme iz manastira, kvantnu medicinu, sve što je moguće, promenjen način ishrane… I u jednom momentu neko je rakao da je imao problem sa vitiligom, i da mu se to smanjilo. I ja shvatim, na polovini programa, da se meni smanjila psorijaza.
Kad sam završila program, meni psorijaza i dalje tako smanjena. I evo posle dve godine, gde mi se povuklo, uopšte mi se nije vratilo, niti imam više taj grozan oblik, tako da 70% mi je možda nestalo i nije mi se više nigde širila.
Vratila sam se kući u sred ratnog stanja iz zatvorenog vazdušnog prostora
Još jedan od benefita koji su došli prirodno i gotovo neplanirano jeste otvaranje ka ljudima, bolja i lakša komunikacija, kako u poslovnim, tako i u nekim privatnim situacijama.
Ja sam užasno introvertna bila. Iako direktor finansija u mojoj firmi, nikad nisam izašla javno da pričam pred ljudima, za mene je to strašno. Kada odem u Izrael, zatvorim se sama u kancelariju, samo da me niko ništa ne pita i užasno sam stidljiva, užasno sam introvertna, ali mogu da kažem da sam se u junu mesecu ove godine zatekla u Izraelu kad je počeo rat.
Samo zahvaljujući tome što sam komunicirala sa drugim ljudima, pričala, što sam bila otvorena da pozovem našeg ambasadora, ja sam se vratila kući. Vratila sam se kući u sred ratnog stanja iz zatvorenog vazdušnog prostora u Izraelu. Ja ne mogu da kažem da to nije program. Ja sam se toliko otvorila, toliko sam se oslobodila da pitam druge ljude…
Tako da na nekim svojim osobinama uopšte nisam radila. Ja sam se javila na program da prevaziđem traumu u svom emotivnom i ljubavnom životu a prosto su neke druge stvari same od sebe došle – da sam se otvorila prema drugim ljudima, da sam prestala da budem toliko stidljiva…
Samo odjednom primetiš da je nešto drugačije.
Pozitivnu promenu koja nastupi primetimo sami, ali neminovno je primeti i naša okolina, kako kada su u pitanju naši bližnji i porodica, tako i kada je u pitanju poslovno okruženje.
Neminovno je da tada dođe i do promene odnosa na bolje, pa da promenom koja se desila u nama pozitivno utičemo i na svoje bližnje.
Najveću promenu sam videla u mojoj matičnoj porodici sa mojim roditeljima, najviše sa mojom majkom jer neki strahovi su meni isplivali, a nisam bila svesna da su strahovi iz detinjstva i da su iz pogrešnog odnosa sa majkom. Nisam želela da učestvujem na programu a da ne kažem majci do kakvih zaključaka sam došla.
Tako da sam vrlo saosećajno sela sa njom i pričala i ne mogu da kažem da je bilo lako, bilo je vrlo i bolno i teško i emotivno… Mi nikad nismo imale loš odnos, samo jednostavno smo imala nerazumevanje. Ali sad mislim da tako smo jaku vezu izgradile, zato što ona je bila nesvesna. Ona je mene rodila sa 20 godina, ona je mene vaspitavala tako što je najbolje znala i umela, tako da nesvesno je neke postupke radila i tako da sam sa njom baš srećna što imam novi i bolji odnos.
Promena koju je ostvarila pomogla joj je da bolje razume kako sebe samu, tako i druge ljude.
Ljudi na poslu, koji mi nisu toliko bliski, moram da kažem da su svi primetili promenu. Prvo su svi primetili da komuniciram i pričam, da nisam zatvorena. Moji odgovori su uglavnom bili “To ne može”.
Moj otac i majka su progovarali iz mene na poslu. Znači, ja sam autoritet i na poziciji i to ne može i onda su ljudi uvek nervozni odlazili iz moje kancelarije. Sad sam promenila pristup prema njima, da saslušam zašto to treba, da razumem osobu, da shvatim da sam ja ovde prvo čovek pa sam na poslu, da kažem ljudima da neke stvari ne treba da radimo zato što su pogrešne, a ne samo “ne može zato što ja tako kažem”.
Poprave se neke stvari u hodu
Danas se mnogo govori i o granicama, a ipak je velikom broju ljudi teško da postavi granice, da kaže NE bez osećaja krivice i bez uverenja da tvoje granice i tvoje NE povređuju drugu stranu. Kroz Upoznaj sebe učimo da su granice važne i da nas one ne samo da ne udaljavaju, već nas mogu zbližiti. Nekada, i bez svesnog rada na tom konkretnom izazovu, dođe do napretka kog tek kasnije postajemo svesni.
Našoj sagovornici je sada u redu da kaže da joj treba više vremena za neki zadatak na poslu i da ne prihvata da bude preopteretćena iz straha od otkaza.
Možda sam prethodni posao promenila zato što je moje viđenje stvari bilo pogrešno, kaže ona dodajući da se i sama mnogo bolje oseća u komunikaciji sa ljudima, naročito u poslovnom i neporodičnom okruženju.
Možda se nisu sad toliko ljudi promenili prema meni nego sam ja promenila svoj pristup i to je njih otkravilo u neku ruku.
Nežnost i zainteresovanost za svakog pojedinca.
Na pitanje šta je ono što Danilov pristup i njegove grupne programe razlikuje od nekih drugih programa istakla je zainteresovanost za svakog pojedinca na tom nivou da se stavi u naše emotivno stanje.
Bila sam na puno edukacija i u zemlji i u inostranstvu, u Evropi i u Americi i ono što Danila razlikuje od drugih jeste što uglavnom “coach-i”, u smislu posvećenosti ličnom razvoju, rade tako što nam daju razne testove, svrstaju nas u određene grupe i ponašaju se prema pojedincu kao delu grupe – “ti si ta i ta vrsta ličnosti, sa tobom radimo tako”.
Iste metode imaju za iste ljude. Kod Danila ne postoji testiranje, nema grupnog pristupa, svakoj osobi pristupa pojedinačno, vrlo osećajno i zainteresovano.
A kako znam da postoji zainteresovanost? Ja sam se na Upoznaj sebe možda dva puta javila i na Ostani sa sobom javila sam se posle 5 meseci. On je tačno znao o čemu smo mi pričali pre toga. Verujem da se vraća i gleda videa (što radim i ja) i hvata beleške, ali zainteresovanost za svakog pojedinca na tom nivou da se stavi u naše emotivno stanje je nešto što mi je najviše kod Danila na ljudskom nivou prijalo. Kada sagledam sve ljude oko sebe sa kojima se družim negde mogu njega po tome da izdvojim.
Moram da napomenem i da je Danilo jako mlad, a iza njega stoji doktorska disertacija, puno rada na sebi i ličnom razvoju, a i formalnog obrazovanja, baš ogromnog.
Sve je koliko ti želiš.
Za veliki broj polaznika i polaznica programa grupa podrške je od nemerljivog značaja, ali kada polaziš iz pozicije introverta rad u grupi može biti i izazov. Vreme, rad na sebi i svest o tome da si u sigurnom, prihvatajućem i podržavajućem okruženju u kome ništa nije obavezujuće, već je dobrovoljno otvaraju nove vidike.
Za mene je najstrašnije bilo što je grupa. Da se javim da pričam javno, još kada me je ubacio u grupu na Facebooku… Onda shvatim da grupu možeš da konzumiraš koliko god ti želiš. I ja sam tako radila. I sad tako radim.
Ne kažem, stekla sam divne prijatelje, ja sam se zbližila sa nekim ljudima kao da ih ceo život poznajem i baš je lepo.
Jednoj sam devojci bila i na svadbi. I to mi je možda “highlight” ovog programa, što nađeš tako divne prijatelje i što je tako nenasilno, nenametnuto. Sve je koliko ti želiš. Сада рецимо уопште немам проблем да се јавим и да пред 300 људи у својој фирми кажем да нешто треба да се уради и да им кажем да нешто апсолутно не може и то је нешто на чему нисам радила, а што ми се јавило тако природно.
Ono što se unutar nas dešava je mnogo važnije od svih spoljašnjih faktora.
Nakon svih rezultata i pozitivnih promena postignutih u prethodne dve godine, kaže da bi volela da primeni sve usvojeno sa programa u novim situacijama i okruženjima.
Ono što sam primetila jeste da stvari koje sam obradila na programu i koje sam u toj nekoj sigurnoj zoni, zoni koja mi je poznata primenila, one funkcionišu i rade, ali kada se nađem u novoj situaciji ne umem najbolje da primenim sve to.
Na primer, sada kada sam se udala i imam porodicu mog muža opet mi se vraćaju neki stari trigeri kada dođe njegova mama i kada mi kaže “Ti to moraš”, ja opet čujem moju mamu i “Ti to moraš” i ja se onda opet povučem u sebe i ćutim i ne progovorim dva sata. Tako da mislim da je odličan prostor za rad snalaženje u novom okruženju i primena svega ovog sa programa u novim situacijama. To se verovatno vežba. Mislim da ove dve godine nije dovoljno da se popravi prethodnih 35. Tako da mislim da je tu opet potrebno vreme. I sad se vraćam da čitam beleške jer zaboravim. Mora da se vežba. Da ti postane rutina.
Nekako sam shvatila da jednom kada postaviš temelje i postaviš neke rezultate kod sebe ti prosto želiš još više da radiš, to te vuče. Овај програм ти много тога да, да ти алате и кад кренеш да их примењујеш, схватиш да ради, да се ти боље осећаш у томе, да желиш још нешто да научиш.
Rezultat koji postignemo u sebi je trajan.
Kako se i sama dvoumila da li da upiše program, za kraj smo je pitali koja bi bila njena poruka za sve koji se nalaze u sličnoj poziciji i dvoume se da li da upišu Upoznaj sebe.
Moja negde poruka je da ono što se unutar nas dešava je mnogo važnije od svih spoljašnjih faktora – i od posla, i od mašine za sušenje veša.
Taj rezultat koji postignemo u sebi je trajan, sa njim ćemo mnogo lakše i kupiti mašinu za sušenje veša i postići neke druge rezultate, ali moramo nešto i da uložimo.
Ako osoba sama sa sobom zna šta želi (ja neću ovako da se osećam, hoću da mi bude bolje, ne želim da se probudim ujutru i da mi se plače čim ustanem, ne želim da budem tužna, ne želim da budem depresivna), prosto nečeg moraš da se odrekneš.
I ja bih se sad, iz ove perspektive odrekla, i letovanja, i svega bih se odrekla da idem na program jer to je nešto što meni može da pomogne. I mora da se investira vreme. Mora se uložiti u sebe po svaku cenu – i finansijski, ali i vreme jer je dugoročno i nikad nije kasno.
Ja imam 38 godina i nikad nije kasno.❤️
