“Не знам да кажем “не” новим захтевима шефа иако сам већ преоптерећена на послу…”
Зашто ми је толико тешко да једноставно кажем да не могу нешто да урадим?!
Испричаћу ти једну поучну причу: Једног дана стигао је циркус у омањи град. Дечак је радосно отишао са родитељима да гледа представу.
У повратку је иза цируског шатора видео великог слона који је ланцем био привезан за један мали колац закуцан у земљу. Збуњено је упитао родитеље зашто се слон који је много већи и јачи не отргне и не побегне? Родитељи нису имали одговор…
Дошавши кући похитао је до свог деке који је увек имао мудар одговор. Испричао је деки о слону и поставио му исто питање. Дека се насмејао и погледао га повијене главе испод својих седих густих обрва и рекао:
“Знаш синко, када је слон био мали, везали су га истим тим ланцем и коцем. Он је тада покушао много пута да се ослободи, али био је мали и није имао довољно снаге. Тада је научио да он то не може.
Временом је телом порастао, али његово уверење из детиства остало је исто. И даље мисли да он то не може”.
Зашто нам је тешко да кажемо шефу да нешто не можемо?
Зато што у нама и даље тиња страх од “супротстављања ауторитетима” и страх да следи грдња, казна.
Везани смо ланцима несвесних уверења која се могу превазићи, али је потребно да се одважимо да их откријемо и превазиђемо.
Када се човек ослободи ланца тих уверења и када овлада страхом од ауторитета, тада дође до спознаје да је све време у ствари био слободан… и да је једино што га је саботирало био он сам.
