Не знам да ли сте приметили, али када почне одмор нашој психи је потребно још неко време да ”смањи број обртаја”, односно да престанемо да вртимо разне филмове са посла и из свакидашњег живота.
Многима се дешава и да имају утисак као да нешто пропуштају док су на одмору и да би чак и ускоро да се врате да раде, јер ”није одмор за њих”. Неки се чак и разболе јер су процеси у њиховом телу и психи коначно могли мало да се успоре и онда је изашло на површину све што је било потискивано…
Када имамо утисак да нешто пропуштамо и осећамо узнемиреност, такво стање у свету психотерапије има посебан назив: F.O.M.O. (fear of missing out – страх од пропуштања).
Зашто нам се ово догађа? Догађа се зато што смо дуго времена били у стању високе побуђености – стању у коме на несвесном нивоу наша психа има утисак да је ванредно стање, а у складу са тим онда реагује и наше тело.
”Имала сам јако чудан, али врло непријатан осећај у грудима. Као да ми је неко стезао груди јако и као да ми је срце дивљачки лупало, да сам мислила да се то види голим оком, а наравно да се није видело.”
”Током одмора ме је стално јако стезало у грудима и око стомака и стварно сам мислео да ћу добити инфаркт.”
(Ови описи не значе да ”свако ко ово осећа то је знак да има F.O.M.O”, него да су то неке од манифестација које свакако могу имати и другачије узроке.)
До овога најчешће долази када смо дугорочно изложени стресу и стрепњи од неизвесности, па наша психа мора да буде високо приправна за сваки могући сценарио који ми развијамо у нашој глави.
Често се манифестује као неки нејасан немир, узнемиреност у грудима и стомаку, немогућност да се на одмору опустимо и уживамо у малим стварима… Као да уопште нисмо присутни овде и сада.
Ово се не мора догађати само на одмору, него и када се само налазимо на неком другом месту, или послу – када је дошло до неке промене.
Како се ово може променити?
Тако што ћемо научити да свесно препознамо те сензације у телу (узнемиреност у грудима, кување у стомаку) и само да их неколико минута радознало посматрамо (у смислу: ”Ок, ово је непријатно, али хајде да посматрам шта ће се даље догађати на том месту”), а након тога (након минут-два) да почнемо да се молимо умно-срдачном (Исусовом) молитвом онако како се иначе молимо. Током молитве, наравно пажњу усмеравамо само на речи молитве.
Најчешћа грешка коју људи овде праве у жељи да ”што пре прође нелагода” јесте да све ово раде само да би нелагода прошла… чиме је само продуже још више.
У оној мери у којој будеш имао спремност да не покушаваш ”да отераш тај непријатан осећај”, него да га препознаш и стрпљиво се молиш Христу да Он буде са тобом у томе, у тој мери ће и проћи.
Ништа не пропушташ јер твој живот је тамо где се ти тренутно налазиш, а не тамо где си у глави и мислима. 🙂
