Ne znam da li ste primetili, ali kada počne odmor našoj psihi je potrebno još neko vreme da ”smanji broj obrtaja”, odnosno da prestanemo da vrtimo razne filmove sa posla i iz svakidašnjeg života.
Mnogima se dešava i da imaju utisak kao da nešto propuštaju dok su na odmoru i da bi čak i uskoro da se vrate da rade, jer ”nije odmor za njih”. Neki se čak i razbole jer su procesi u njihovom telu i psihi konačno mogli malo da se uspore i onda je izašlo na površinu sve što je bilo potiskivano…
Kada imamo utisak da nešto propuštamo i osećamo uznemirenost, takvo stanje u svetu psihoterapije ima poseban naziv: F.O.M.O. (fear of missing out – strah od propuštanja).
Zašto nam se ovo događa? Događa se zato što smo dugo vremena bili u stanju visoke pobuđenosti – stanju u kome na nesvesnom nivou naša psiha ima utisak da je vanredno stanje, a u skladu sa tim onda reaguje i naše telo.
”Imala sam jako čudan, ali vrlo neprijatan osećaj u grudima. Kao da mi je neko stezao grudi jako i kao da mi je srce divljački lupalo, da sam mislila da se to vidi golim okom, a naravno da se nije videlo.”
”Tokom odmora me je stalno jako stezalo u grudima i oko stomaka i stvarno sam mislio da ću dobiti infarkt.”
(Ovi opisi ne znače da ”svako ko ovo oseća to je znak da ima F.O.M.O”, nego da su to neke od manifestacija koje svakako mogu imati i drugačije uzroke.)
Do ovoga najčešće dolazi kada smo dugoročno izloženi stresu i strepnji od neizvesnosti, pa naša psiha mora da bude visoko pripravna za svaki mogući scenario koji mi razvijamo u našoj glavi.
Često se manifestuje kao neki nejasan nemir, uznemirenost u grudima i stomaku, nemogućnost da se na odmoru opustimo i uživamo u malim stvarima… Kao da uopšte nismo prisutni ovde i sada.
Ovo se ne mora događati samo na odmoru, nego i kada se samo nalazimo na nekom drugom mestu, ili poslu – kada je došlo do neke promene.
Kako se ovo može promeniti?
Tako što ćemo naučiti da svesno prepoznamo te senzacije u telu (uznemirenost u grudima, kuvanje u stomaku) i samo da ih nekoliko minuta radoznalo posmatramo (u smislu: ”Ok, ovo je neprijatno, ali hajde da posmatram šta će se dalje događati na tom mestu”), a nakon toga (nakon minut-dva) da počnemo da se molimo umno-srdačnom (Isusovom) molitvom onako kako se inače molimo. Tokom molitve, naravno pažnju usmeravamo samo na reči molitve.
Najčešća greška koju ljudi ovde prave u želji da ”što pre prođe nelagoda” jeste da sve ovo rade samo da bi nelagoda prošla… čime je samo produže još više.
U onoj meri u kojoj budeš imao spremnost da ne pokušavaš ”da oteraš taj neprijatan osećaj”, nego da ga prepoznaš i strpljivo se moliš Hristu da On bude sa tobom u tome, u toj meri će i proći.
Ništa ne propuštaš jer tvoj život je tamo gde se ti trenutno nalaziš, a ne tamo gde si u glavi i mislima. 🙂
