Šta misliš, da li Bog promišlja o svakom čoveku koga je stvorio? Da li za svakog ima neki plan? Da li “ima vremena” da pazi i na tebe svakog dana i da li pored svih ljudi ima poseban odnos prema tebi?
Još u Starom Zavetu se Bog javio proroku Jeremiji i odgovorio je na ova pitanja:
“(I reče prorok Jeremija:) Dođe mi reč Gospodnja govoreći: Pre nego što te stvorih u utrobi znah te, i pre nego što si izašao iz utrobe posvetio sam te” (Knjiga proroka Jeremije 1, 5). Da, pre nego što si se i začeo u materici Bog je baš tebe znao i kao brižni roditelj pažljivo promišljao o tebi i tvom životu. Zato Gospod Hristos i kaže “zar ne znate da vam je i svaka dlaka na glavi izbrojana, ne bojte se” (Jevanđelje po Luki 12, 7). Bog ti poručuje: “Neprestano brinem o tebi i znam i svaku dlaku na tvojoj glavi, jer si mi bitan”.
Bog u Kojer veruje Pravoslavna Crkva je zajednica Tri Ličnosti, Sveta Trojica, koji ostvaruje jedinstvene i neponovljive odnose sa svakim čovekom.
I tako premudro se Bog otkriva čoveku kao Trojičan: Oca možemo spoznati samo kroz odnos sa njegovim Sinom (Hristom), koji se Duhom Svetim useljava u naše srce kada ga molitvom tražimo.
I taj proces spoznaje i sjedinjenja sa Bogom je kod svakog poseban i neponovljiv, jer je Bogu svaka ličnost koju je stvorio posebno bitna i priziva je u odnos koji je neponovljiv: „Nikada ne treba da poredimo sebe sa bilo kojom drugom ličnošću. Svako od nas, ma koliko mali bio, veliki je pred Večnim Bogom. Bog sa svakim ljudskim postojanjem ostvaruje srdačan i jedinstven odnos”, kaže sv. starac Sofronije i nastavlja “i zato, ne treba se oslanjati na ponavljanje iskustava svetoga Siluana, Isaka Sirina, Simeona Novog Bogoslova, Grigorija Palame ili Serafima Sarovskog. U duhovnom životu ne postoji tačno i istovetno ponavljanje, već prosto analogija u duhu, u intenzitetu koji pretpostavlja izreka: Drži um svoj u adu i ne očajavaj (budi svestan svojih promašaja i ne gubi nadu)”.
Зар то није предивно?! Позван си не да будеш копија која имитира, него оригинал који се не понавља. Да, од светих отаца учимо се том путу, али не глумећи њихове животе, него поучавајући се начинима на које су остваривали јединствен однос са Христом.
Koliko god divno i istinito zvučale ove reči mudrog starca sv. Sofronija Saharova, teško je poverovati u njih. “Ja Bogu bitan i sa mnom želi poseban odnos?! Kako kada znam koliko sam grešan i pogrešan?! Kako bi Bog sa mnom ovakvim hteo odnos kada nisam nikome od ljudi dovoljno bitan?”
Ako želiš nekom da postaneš prijatelj, vaše prijateljstvo, vaš odnos, je ono što će te vremenom učiniti njegovim prijateljem i promeniti tvoje mane u vrline, jer ti prijatelj počinje mnogo da znači i ne želiš da ga povrediš svojim manama. Tako je i u odnosu sa Hristom koji te naziva prijateljem svojim: “Zovem vas prijateljima svojim” (Jevanđelje po Jovanu 15, 15).
Ako želiš Bogu da budeš blizak, tvoje poverenje njemu da si mu bitan iako to trenutno ne vidiš, jeste ono što te može privesti u njegov zagrljaj. U tom zagrljaju on ti ne uskraćuje slobodu, ne želi da teposeduje, nego te grli tako da ostavlja tvojim rukama prostor da zagrliš i ti njega ako želiš…
Ne fokusiraj se na Nikolin strogi post, Marinino redovno čitanje molitvenog pravila, Sašino smirenje koje nemaš… Posveti svoju pažnju onome što možeš prineti Hristu ovde i sada, danas. To tvoje što osećaš da možeš da mu pružiš davajući drugima (praštanje, ljubav, sastradavanje sa drugima, sposobnost da vidiš tuđu bol, lepotu duše, bilo šta…), to je baš ono što će tvoj i Njegov odnos činiti posebnim.
Čuvaj se da se ne poredi se sa drugima u svom odnosu sa Hristom…
Poredi sebe u svom srcu sa samim Hristom: Koliko si mu sličan u današnjem danu? Da staneš pred Oca, da li bi On u tebi video lik svoga Sina (Hrista) po kome te je stvorio? Ne poredi se sa drugim ljudima, jer tebe Bog ne poredi sa njima… nego poziva da se porediš sa Hristom (Sinom njegovim), jer zna da mu možeš biti što sličniji. Što više poredimo sebe sa Hristom, čiju ljubav osetimo u našem srcu, više shvatamo koliko smo daleko od Njega… iako je Njegova ljubav u nama. I to rađa radosnu tugu. Suze pokajanja koje oslobađaju od grča nezdrave krivice, ljubomore, zavisti…
I ne zaboravi, ljubomora i zavist su samo posledica tvog nedovoljnog poverenja Bogu da si mu dovoljno bitan da sa tobom želi poseban odnos, jedinstven i neponovljiv odnos. I to ne tek tamo u nekoj dalekoj budućnosti “kada budeš bio dovoljno dobar”, nego ovde i sada… već danas.
