Često u životu naiđu oni dobro poznati periodi kada se osetimo zaglavljeno i nemoćno da promenimo situaciju u kojoj smo…
Osećamo da nam nešto nedostaje kako bismo to promenili, ali nismo sigurni šta je to što nam fali…
Sa jedne strane imamo utisak da nam je potreban neko da nam pomogne, sa druge strane navikli smo da ”smemo da verujemo samo sebi” i da ”sve moramo sami”. Zaglavljeni između straha od samoće i straha od bliskosti jer možemo biti ponovo povređeni. Udaljujući se od sebe i bola u nama, udaljujemo se i od drugih ljudi oko nas…
Mislimo da nam je potrebna samo određena informacija i da će se onda sve u nama promeniti.
Ili, smatramo da ”kada osvestimo zašto nešto radimo, tada ćemo se osloboditi toga i nastaviti slobodno da živimo”.
Međutim, često na psihoterapiji ili čitanjem knjiga osvestimo zašto nešto činimo… ali ni dalje nema promene. Ostajemo zaglavljeni.
I tada bivamo još više frustrirani i osećamo se nemoćno jer se nismo promenili, pa počinjemo da mislimo da ”sa nama nešto nije u redu” i da ”nama nema pomoći”.
Da, znanje nam može pomoći da razumemo šta se u nama dešava i zašto, ali za promenu stanja u kom smo je potrebno više od informacije i toga da samo osvestimo zašto nešto činimo… Neophodno je da svesno osetimo emocije u telu kako bi nas one pokrenule i pomogle nam da ostvarimo ono što duboko u sebi osećamo kao poziv na promenu.
Da bismo svesno osetili emocije neophodan nam je siguran odnos u kome možemo da budemo ono ko jesmo i da ne budemo zbog toga odbačeni. Tada polako učimo da ovladamo našim besom, strahom, tugom, stidom i potpunije osećamo radost, mir, ljubav.
Da bi sve ovo započeli, potrebno je da napravimo PRVI KORAK. I da, za taj prvi korak nam ponekad jeste potrebna podrška.
Zato želim da znaš da sam tu da ti budem podrška dok praviš prvi korak ka promeni koju želiš da ostvariš. 🙂
Za početak, pokušaj da odgovoriš na ovo pitanje:
”Šta je ono što te trenutno sprečava da pomogneš sebi i napraviš promenu koju želiš?” (Budi što konkretniji u odgovoru).
