Колико је данас изгубљена мушкост код мушкараца?
Са једне стране као да се од мушкарца очекује да буде груб и не показује емоције да би “био мушко”, са друге стране изостане да чврстина и постојаност када је потребно да поставити границу својој родбини која се меша у његов брак.
Бити мужеван не значи плашити се своје нежније стране и онда бежати од емоција које се у се буде и не загрлити своју супругу када јој је тешко и када плаче.
Бити мушко значи осећати се довољно сигурно да се открију и она најосетљивија осећања у себи, која нам омогућавају да се повежемо за женом.
Да, мушкарац осећа емоције као и жена, само што друштво често очекује од њега да их не покаже.
И докле год се води очекивањима друштва како би био прихваћен, мушкарац не открива себе какав заиста јесте, него опонаша друге мислећи да је “и он такав као и остали”.
Да би могао открити себе као мушкарца у односу са својом супругом неопходно је да постави здраве границе својим родитељима уколико се они уплићу у његов брак, јер докле год остаје у сенци родитеља он остаје заглављен у сопственој улози вечитог дечака.
Самосталност и поузданост који би требало да красе мушкарца у његовом односу са породицом из које је потекао, некако се се извитоперили у саможивост и неодговорност према сопственој жени и деци… а на крају крајева и према себи самом.
Као да смо заборавили на храброст да се мушки суочимо са болом и страховима од којих бежимо у нама јер “не знамо како то да променимо”?
Да би мушкарац постао сигуран у себе, неопходно је да себе добро упозна и суочи се са сопственим недостацима јер тек тада може пружити сигуран зарљај и супрузи са свим њеним манама. Тада се његова сигурност излива и на његове ближње.
Племенитост, пожртвованост, дарежљивост и саосећајност вековима су красиле мушки пол.
Хладна глава и топло срце били су темељ и кров српске куће које су у зноју зидале снажне руке очева и мужева.