Koliko je danas izgubljena muškost kod muškaraca?
Sa jedne strane kao da se od muškarca očekuje da bude grub i ne pokazuje emocije da bi “bio muško”, sa druge strane izostane da čvrstina i postojanost kada je potrebno da postaviti granicu svojoj rodbini koja se meša u njegov brak.
Biti muževan ne znači plašiti se svoje nežnije strane i onda bežati od emocija koje se u se bude i ne zagrliti svoju suprugu kada joj je teško i kada plače.
Biti muško znači osećati se dovoljno sigurno da se otkriju i ona najosetljivija osećanja u sebi, koja nam omogućavaju da se povežemo za ženom.
Da, muškarac oseća emocije kao i žena, samo što društvo često očekuje od njega da ih ne pokaže.
I dokle god se vodi očekivanjima društva kako bi bio prihvaćen, muškarac ne otkriva sebe kakav zaista jeste, nego oponaša druge misleći da je “i on takav kao i ostali”.
Da bi mogao otkriti sebe kao muškarca u odnosu sa svojom suprugom neophodno je da postavi zdrave granice svojim roditeljima ukoliko se oni upliću u njegov brak, jer dokle god ostaje u senci roditelja on ostaje zaglavljen u sopstvenoj ulozi večitog dečaka.
Samostalnost i pouzdanost koji bi trebalo da krase muškarca u njegovom odnosu sa porodicom iz koje je potekao, nekako se se izvitoperili u samoživost i neodgovornost prema sopstvenoj ženi i deci… a na kraju krajeva i prema sebi samom.
Kao da smo zaboravili na hrabrost da se muški suočimo sa bolom i strahovima od kojih bežimo u nama jer “ne znamo kako to da promenimo”?
Da bi muškarac postao siguran u sebe, neophodno je da sebe dobro upozna i suoči se sa sopstvenim nedostacima jer tek tada može pružiti siguran zarljaj i supruzi sa svim njenim manama. Tada se njegova sigurnost izliva i na njegove bližnje.
Plemenitost, požrtvovanost, darežljivost i saosećajnost vekovima su krasile muški pol.
Hladna glava i toplo srce bili su temelj i krov srpske kuće koje su u znoju zidale snažne ruke očeva i muževa.
