Kada se spremamo za brak, uglavnom svu našu pažnju usmeravamo na drugu osobu tražeći je u moru ljudi, nadajući se da će “konačno naići ta prava, idealna osoba” koja ima sve stavke sa naše liste želja.
Dobro je što tražimo “pravu osobu”, ali možemo dugo lutati ako je tražimo na pogrešnom mestu.
Ta “prava osoba” se ne nalazi negde tamo u izlasku, u Crkvi, na proslavi, negde daleko izvan nas. Ona se već nalazi u nama, u onome ko mi trenutno jesmo i čemu (ne)svesno težimo.
Kako?
Jedno od osnovnih pravila kome sam se naučio radeći sa ljudima jeste da supružnici pronalaze jedno drugo uglavnom na istom stupnju emotivne (ne)zrelosti. Da, često mislimo da smo emotivno zreliji od supružnika (momka/devojke) jer “evo, on se ponaša kao dete pa ja moram da mu budem mama”…
Međutim, stepen nezrelosti nije samo u tome da li se neko ponaša “kao dete”, nego može biti i u tome da smo se mi zaglavili u ulozi spasioca i roditelja našim roditeljima (pa to postanemo i našem supružniku). Ovo ponašanje “kao dete” je samo očigledniji vid nezrelosti, ali ne i jednini.
Nema ništa loše u tome što se povezujemo na nivou istog stupnja emotivne (ne)zrelosti. Naprotiv, to može biti upravo poziv na put uzajamnog sazrevanja i uzrastanja… I upravo brak to i jeste, tj. trebalo bi da bude: Zajedničko sazrevanje u tajni ljubavi kojoj se neprestano učimo svakog dana kroz odnos sa Hrostom.
Brak i jeste put postajanja “pravih osoba”, tj. ostvarivanja sve one lepote i dobrote Božije u nama koja trenutno u nama postoji tek kao seme od Boga nam posađeno u dušu. Grešimo u računici: očekujemo “pravu osobu” ne shvatajući da prava osoba tek može da se postane kroz naš uzajamni odnos ukoliko postoji iskrena volja i trud.
Zato se i ne radi o tome da tražimo negde tamo tu “pravu osobu” koju očekujemo kao “gotov proizvod” za zadovoljenje naših potreba. Naprotiv. Oboje smo tek na putu sazrevanja i uzrastanja i u onoj meri koliko vidim to u sebi i kod sebe, samo u toj meri ću moći i tebi da pomognem. I obrnuto: koliko ti to vidiš kod sebe i prihvatiš da ti predstoji suočavanje sa sobom, samo u toj meri ćeš i ti meni moći da pomogneš.
Nismo “pravi”, ali možemo to postati jedno drugom ako postoji obostrana volja i želja koji se projavljuju konkretnim delima u našem trudu.
Naravno, postoje osobe koje su nam sličnije i srodnije, ali to nas takođe može zbuniti: To što imamo mnogo toga zajedničkog je tek dobra osnova, ali ona može uroditi plodom tek ako postoji obostrana volja da radimo na nama i našem odnosu. Palete boje za slikanje i četkica su kombinacija stvorena jedno za drugo, ali bez pokreta ruke i oka ne nastaje slika.
Dakle, prvo pitanje je da li ja hoću da se trudim sebe da promenim zarad nas i našeg odnosa, a zatim i drugo pitanje da li ti hoćeš sebe da promeniš zarad našeg odnosa? U tome se rađa ljubav koja podrazumeva neprestani trud svakog dana i u onim najmanjim stvarima između nas.
“Da li je on/a prava osoba za mene?”
Odgovor na ovo pitanje krije se u tvom odgovoru na naredna pitanja:
“Koliko sam ja “prava osoba” sam/a sa sobom, koliko sam u skladu sa Istinom u sebi i koliko hrabro se suočavam sa svojim sopstvenim slabostima?”
“Da upoznam istu ovakvu osobu kao što sam ja, da li bih je smatrao za “pravu osobu” za sebe, da li bih poželeo da budem sa njom doživotno?”
“Šta bi trebalo da promenim kod sebe da bih ja bio takva “prava osoba” koju očekujem da drugi bude?”
Pravu osobu pronalazimo u onoj meri u kojoj otkrijemo i prihvatimo koliko mi sami nismo (is)prav(n)i i počnemo prvo sebe da menjamo.
