Venčali ste se, počeo je zajednički život. Umesto one idealne osobe tvoj supružnik polako “postaje neko drugi”, ne uklapa se u sliku koju si izgradio o njemu tokom vaše veze.
Nastaju prvi konflikti, ali sada ne može svako da pobegne svojoj kući. Sada treba leći u istu postelju.
Počinje sumnja i preispitivanje sebe da li smo pogrešili…
To su sve prirodne, početne razvojne faze jednog braka. Kao i svaki čovek, tako i brak ima svoje razvojne faze, periode rađanja, detinjstva, puberteta, zrelosti. Važno je prilagoditi se svakoj od tih faza i raditi na sebi, a time i na našem odnosu.
U početku se u braku bude sve naše nepodmirene potrebe iz detinjstva. Treba nam supružnik da nas vidi, čuje, vrednuje naš trud, prepozna našu vrednost, pruži ljubav i pokaže pažnju.
To jesu prirodne potrebe, ali…dok smo deca – tada je zadatak roditelja da pronađu način da podmire te potrebe u nama, a kada odrastemo podmirivanje tih potreba postaje naš zadatak, a ne zadatak našeg supružnika!
U tome i nastaje problem, što kada uđemo u brak prirodno se sve više zbližavamo sa supružnikom i iz nas izlaze sve povrede koje nosimo još od detinjstva i onda nesvesno to dete u nama očekuje da taj drugi bude sve ono što je nama potrebno.
Kako da ja podmirim te svoje potrebe? Kroz odnos sa Hristom. Da, znam da zvuči apstraktno i nerazumljivo, ali tako zvuči samo dok o tome razmišljamo ali ne i kada počnemo da praktikujemo.
Sve što ne dobijamo od drugih ljudi, sve za čim čezne dete u nama, možemo molitvom tražiti i primiti od Gospoda Isusa Hrista: “Gosode, ne vide moj trud, vređaju me, usamljen sam, molim te Ti budi sa mnom, ti vidi moj trud i blagoslovi ga ljubavlju svojom”.
Sasvim je prirodno imati potrebe, ali problem nastaje u tome da li razlikujemo kada reagujemo iz povređenog deteta u nama vapijući da nas podmire, a kada kao odrasla zrela osoba ranjivo i bez osuđivanja podelimo sa supružnikom da nam nedostaje njegova bliskost, pažnja, ljubav.
Ono prvo nas udaljuje, ovo drugo zbližava.
Ne gubi veru u ljubav u braku. Ako je ne vidiš oko sebe to ne znači da je nema.
Nisi video ni mrtvog čoveka kako ustaje iz groba, pa opet veruješ u Vaskrsenje Hristovo, zar ne?
