Mnogim ljudima je izazov da nakon radnog vremena prestanu da misle o poslu i da vrte filmove od danas ili razvijaju scenarije za sutra.
Ne radi se o tome da te osobe ne žele da se odmore i ne nose one kući posao jer su “radoholičari” po svom izboru…
Ovde se radi o tome da je autonomni nervni sistem ostao zaglavljen u simpatičkoj funkciji, odnosno u režimu rada koji se zove “bori se ili beži”.
Taj režim rada naše psihe nam je dat da bismo mogli da se tokom dana efikasno suočavamo sa zadacima koji se pred nas postave i on nam zaista pomaže da imamo veću pažnju, brže reakcije i razmišljanje…
Međutim, problem nastane što se taj mod ne ugasi automatski kada mi zatvorimo vrata kancelarije i krenemo kući.
Da bi se on iskuljčio, potrebno je da se uključi drugi režim rada nervnog sistema, parasimpatikus, koji omogućava odmor, san, varenje hrane, regeneraciju, rast…
“Zašto se ne on uključi automatski?!”
Zato što mu mi indirektno onemogućavamo da se aktivira time što stalno ostajemo u glavi, odnosno što je na delu overthinkig.
Da bi psiha ušla u mod odmora i regeneracije, neophodno je da svesno uložimo određeni napor da prebacimo fokus sa “razmišljanja” na povezanost sa telom (osećanja).
To se može postići usmeravanjem svesne pažnje na procese u našem telu: šta trenutno osećam u grudima, stomaku, vratu i ramenima?
Cilj je da se vratimo u sadašnji trenutak, ovde i sada.
Evo jedna kraća, jednostavna vežba kako to možeš postići:
Kada izađeš sa posla i sedneš u kola ili čekaš prevoz, zažmuri na kratko i proveri koje zvukove čuješ. Imenuj svaki od njih makar bili i tihi i na kratko ih osluškuj.
Potom udahni polako i duboko nekoliko puta i oseti kako vazduh ulazi u tvoja pluća dok se ona šire.
Ukoliko si verujuć, pomoli se. Ukoliko nisi, pronađi tri trenutka za koja si zahvalan u ovom danu.
