Radeći sa ljudima redovno primećujem koliko smo se izgubili u prepoznavanju sebe kao muškaraca i kao žena.
Koliko su se danas izgubile vrednosti koje su vekovima krasile ženu? Gde su nestale one crte koje su je činile zaista drugačijom od muškarca i posebnom?
Sve više se ženstvenost, čednost, nežnost, toplina i sposobnost da se oseti stid preziru i ismevaju, dok se promoviše grubost, samoživost, bestidnost.
Sve ranjive karakteristike koje krase ženu i bez koje nema rasta su nekako proglašene za slabosti i mane, dok su se zadržale samo one lepe osobine koje joj omogućavaju opstanak i prihvatanje od strane društva, ali su zloupotrebljene na njenu štetu: sposobnost da izdrži mnogo, brižnost, fleksibilnost, fizička lepota.
I u tom pokušaju da budu društveno prihvaćene, primećujem da žene redovno ubeđuju sebe kako su one po svojoj prirodi grube i “gade se nežnosti u sebi”, ne shvatajući da je to samo odbrana od ranjivosti i tretiranje sebe baš onako kako su nažalost bile često tretirane od okoline koja ih je povredila.
I kao po pravilu, potrebno im je samo malo iskrenog poštovanja njene nežnosti i pažnje da bi se ubrzo počela da vraća svom istinskom sopstvu… Ubrzo između trnja njenog srca probija pupoljak ženstvenosti koji cveta i ovaj svet čini prijatnijim mestom.
Posebno bude povređujuće za ženu kada pokuša da budu autentična imitirajući “ono što je poželjno” u prolaznim trendovima, jer se tada odriče one neponovljive verzije sebe za koju je stvorena.
Ne mislim ovde samo na fizički izgled, nego na karakterne osobine.
Pokušaj da budemo “drugačiji” time što ćemo imitirati druge kako bismo bili poželjni i prihvaćeni, samo nas još više čini nesigurnim. I to se događa sa razlogom: nijedna žena nije stvorena da bi bila ista kao neka druga. Svaku ženu je Bog stvorio jedinstvenu i neponovljivu u njenoj ženstvenosti.
Put do njene posebnosti krije se baš u otkrivanju ženstvenosti u njoj, u čednosti i nežnosti.
Kada se žena ne srami svoje ženstvenosti, u njoj spontano otkriva dubinu ženske mudrosti koja je vekovima pronalazila načine da sačuva ognjište i intuitivnosti koja je na vreme upozoravala na potencijalne opasnosti.
Prestajući da oponaša muškarca kako bi bila prihvaćena, žena sve više spoznaje snagu svoje izdržljivosti. Ali u njoj ne pronalazi samoživost, nego sasluživanje bližnjima i put ka bogolikosti.
Stid joj postaje štit od toga da ne izgubi sebe čineći ono što je protivno njenoj savesti.
